KAKO DA PREŽIVIMO VREME VELIKIH IZAZOVA?

Šta o tome kaže direktorka klinike „Laza Lazarević“prof. dr Ivana Stašević Karličić?

Foto: Pixabay

Jedan od većih izazova za mentalno zdravlje jeste postkovid period. Ovo je period u kojem ćemo pratiti uticaj samog korona virusa na centralni nervni sistem, jer ogroman broj studija pokazuje da je virus neuroinvazivan i da je registrovano njegovo pristustvo u moždanom tkivu tokom obolevanja. Potrebno je duže vremensko praćenje da bi se utvrdila i ova vrsta dugoročnog uticaja. Do sada, ono što znamo – jeste da oboleli od kovida oko šest meseci nakon preboljevanja imaju neke prolazne mentalne smetnje kao što su blaži kognitivni poremećaji, depresivne epizode, osećaji smanjene energije, motivacije, poremećaj spavanja i slično – kaže prof. dr Ivana Stašević Karličić.

Loša adaptiracija na stres, veća šansa za bolest

Prema njenim rečima ceo život je stres i svakog dana živimo s nekim izazovima – ratovima, dojavama o bombama, poskupljenjima, nestašicama, novim virusima…

Kada se tiče ratova, dojava o bombama, nestašica, poskupljenja mislim da ovde mediji imaju presudnu ulogu kad se tiče uticaja na mentalno zdravlje. Naš zajednički cilj je da kreiramo atmosferu u kojoj ćemo se uspešno suočavati sa stresom. Ceo život je stres. Ne možemo menjati svet u kojim živimo, ali možemo naučiti dobre strategije nošenja sa stresom. Ljudi koji se loše adaptiraju na stres, a ne zatraže stručnu pomoć, imaju veći rizik da se razbole.

Kako je pandemija uticala na mentalno zdravlje

Komentarišuči veliko nacionalno istraživanje pod nazivom „Psihijatrijski poremećaji, distres i pandemija COVID-19 u Srbiji“ o tome kako je pandemija uticala na mentalno zdravlje stanovnika Srbije, a koje je rađeno prošle godine, prof. Stašević Karličić smatra da ti podaci ne govore govore u prilog tome da imamo značajan uticaj na mentalno zdravlje, ali da to još uvek ne znači da se dobro osećamo i da dobro upravljamo svojim zdravljem.

– Rezultati ove epidemiološke studije nam zapravo govore da pandemija KOVID 19 nije imala značajan uticaj na mentalno zdravlje u našoj zemlji. Naime, stope depresije od 2,2 %, generalizovanog anksioznog poremećaja od 1,9 %, paničnog poremećaja 0,4 %, kao i stope psihoza koje se kreću od 1 do 3 % (inače kroz celu istoriju čovečanstva iste), govore o tome da nije došlo do značajnog pomeranja u odnosu na standardne stope ovih hroničnih, nezaraznih oboljenja.

Prema njenim rečima naše stope su nešto niže nego u zemljama zapadne Evrope, a rezultat koji govori o tome da je svakoj petnaestoj osobi potrebna stručna pomoć odnosi se na kumulativnu stopu svih poremećaja u vezi s mentalnim zdravljem, i ona je pre kovida u zapadnoj Evropi bila ranga od 10 do 19 % što znači da se mi nalazimo u sredini liste.

Dakle, rezultati ovog istraživanja govore da nemamo značajne poremećaje u smislu porasta ove vrste patologije. Možda najznačajniji nalaz jeste upotreba alkohola koja je registrovana kod 7,2 % ispitanika, a razlog može biti činjenica da smo subkultura koja dobro toleriše upotrebu alkohola. Alkohol se kod nas koristi i veže kako za srećne tako i za tužne događaje, u principu tražimo razlog da više popijemo.

 

Izvor Blic
Ostavite odgovor

Vaša email adresa neće biti vidljiva.

fuck idols real milf rides stepson.
porn videos