POSLE PANDEMIJE – STRAHOVI I ZAVISNOST

Foto: Pixabay


Piše: Svetlana Đokić

Mesec jun proglašen je mesecom mentalnog zdravlja u Srbiji, čemu je prethodila Nacionalne studije Ministarstva zdravlja koje je, na osnovu podataka direktora psihijatrijskih ustanova, pokazala da čak 15 procenata stanovništva Srbije ima neki od mentalnih poremećaja. Najizraženija je depresija, potom anksiozni poremećaji, ali je vrlo alarmantan podatak da veliki broj ljudi ima problem sa (zlo)upotrebom alkohola. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, na godišnjem nivou, stanovnik Srbije popije oko 11 litara alkohola, dok je svetski prosek 6 litara. U svojim istraživanjima SZO beleži da su po konzumiranju alkohola Srbi na 12. mestu u Evropi, a medju prvima na Balkanu. Prema zvaničnim podacima, u Srbiji postoji više od 200.000 registrovanih alkoholičara. Ženski alkoholizam je u porastu, a medju mladima on je jedan od najčešćih oblika bolesti zavisnosti. Više od polovine onih koji se jave na lečenje su u uzrastu od 25 do 30 godina. Čak 51 posto vozača od 21. do 24. godine starosti, koji su poginuli, bili su – pijani.

Istraživanja Vlade u Berlinu pokazuju da je alkohol najpoželjnije opojno sredstvo Nemaca – više od 16 miliona stanovnika zavisno je od alkoholnih pića, a najugroženiji su maloletnici i žene.
Globalni prosek konzumiranja alkohola tokom godine je 101 dan, ali za vreme pandemije COVID 19, taj broj se povećao u mnogim zemljama sveta. Zarada od prodaje alkoholnih pića u SAD, u prvih 6 meseci pandemije, bila je veća čak 20 procenata nego pre nje, a online prodaja alkohola povećana je za 234 posto.
Istraživanja globalno pokazuju i porast nasilja na svim nivoima, u svim uzrastima – od vršnjačkog, porodičnog, partnerskog, do nasilja na javnim mestima. U Srbiji je alarmantno povećan broj ubistava i samoubistava, pogotovo medju adolescentima, mladima izmedju 12. i 25. godine.
– Činjenica je da mladi ljudi teško i burno shvataju dešavanja u spoljnom svetu, mnogo drastičnije i katastrofičnije, kaže dr. sci med Željka Košutić, psihijatar, šef Dnevne bolnice za adolescente Instituta za mentalno zdravlje u Beogradu. – Samim tim, njihove reakcije su burnije. Period adolescencije je tranzicija od detinjstva u odraslo doba, kada su zahtevi sredine povećani u odnosu na prethodni uzrast, a samim tim su veći i izazovi, i očekivanja od mlade i osetljive osobe. Ako se osećaju neprihvaćeni ili odbačeni, a posebno nakon perioda izolacije, onda teže to prihvataju. Nažalost, na internetu postoje grupe u kojima mladi ljudi pričaju o suicidu, gde razmenjuju iskustva i opisuju načine na koje se može izvršiti samoubistvo. Smatram da bi trebalo iskoristiti pozitivnu stranu interneta, organizovati online platforme, koje će pomoći ne samo mladim ljudima, već svima kojima je pomoć potrebna – da dobiju procenu od strane stručnjaka, u vidu smernica šta i kako učiniti, kome se obratiti za pomoć, da bi prevazišli psihološku krizu.
Ne samo u Srbiji, svuda postoji, čini se, vrlo izražena stigma prema mentalnim poremećajima. Neophodno je o njima govoriti i naglasiti da su izlečivi, da uvek postoji mogućnost za pomoć.
– Često okolina osobe koja ima poremećaj, ne primeti simptome. Obično kažu: “Malo se povukao…”, a ti simptomi traju godinama. Savetujemo da se ne postavlja pitanje tipa: “Zašto si depresivan, zašto si aksiozan, kad nemaš realnog razloga?” Ne postoji ništa gore od tog pitanja za osobu koja već ima depresivni ili aksiozni poremećaj ili napade panike. Postavljajući takva pitanja, kod osobe koja već pati od poremećaja, dodatno se produbljuje loše osećanje, jer počinje da oseća i krivicu što ima mentalnih problema, kaže dr sci med Željka Košutić.
Strah od ludila je, kaže dr Košutić, nešto što sprečava ljude da se jave lekaru za pomoć. Obično je reč o izraženom osećanju straha, koji je težak za trpljenje. A strah je bio globalna pojava – mogao se javiti u periodu zaključavanja zbog covida, zbog gubitka bliske osobe u vreme pandemije, kao i neizvesnosti kojoj je čitavo čovečanstvo bilo dugotrajno izloženo.
Kroz razgovor i psihoterapiju, radionice, grupnu terapiju, u mnogim ustanovama za mentalno zdravlje rade timovi stručnjaka za pomoć i podršku svima onima kojima je potrebna. Najvažnije je, kažu lekari, prepoznati problem i potražiti pomoć. Takodje savetuju da bi svima trebalo da bude ponudjen neki vid psihološke podrške, naglašavajući da to ne bi trebalo da bude samo klasičan razgovor “oči u oči”, već i radionice, grupe za podršku, sve sa ciljem opuštanja i smanjenja nivoa stresa.
Ostavite odgovor

Vaša email adresa neće biti vidljiva.

fuck idols real milf rides stepson.
porn videos