KINA, RUSIJA, RAT U UKRAJINI I PROPAGANDA

Ilustracija: Demostat/Pixabay

Dok kineski zvaničnici u javnim obraćanjima zauzimaju naizgled neutralnu poziciju, način na koji kineski mediji izveštavaju o ratu u Ukrajini govori sasvim drugu priču.

Ivana Petronijević Terzić | Demostat | Beograd

Kineski državni mediji od početka rata rusku invaziju na Ukrajinu nazivaju ,,specijalna vojna operacija’’ ili ,,ukrajinska kriza’’. Prenosili su tvrdnje da Sjedinjene Države finansiraju tajni program biološkog oružja u Ukrajini, kao i da je predsednik Rusije Vladimir Putin zapravo žrtva, a ne agresor. Kineski mediji su izostavljali detalje o civilnim žrtvama u Ukrajini i međunarodnoj osudi Moskve, emitujući izjave ruskih zvaničnika bez provere i prikazivanja druge strane. Pomagali su u širenju ruskih navoda da ukrajinski vojnici koriste civile kao živi štit, kao i da Rusija u Ukrajini napada samo vojne ciljeve.

Foto: CCTV4 

Da glavni državni mediji u Kini u velikoj meri ponavljaju priče i informacije ruskih državnih medija, ocenjuju i Reporteri bez granica (RSF). Kako navodi ta organizacija, Kina je od početka invazije na Rusiju učinila sve da u međunarodnim krugovima izgleda neutralno. Međutim, u isto vreme njeni državni mediji su naširoko usvojili propagandni narativ Kremlja, reprodukujući obmanjujuće formulacije kao što su ,,specijalna vojna operacija’’ i ,,ukrajinska kriza’’ da opišu invaziju, te implicirajući da su SAD i NATO zapravo odgovorni za rat. Prema čelnicima RSF, ruske dezinformacije o Ukrajini dostigle su neponošljive visine, a poslednje što svetu treba jeste pojačavanje tih neistina kroz kinesku propagandnu mašinu.

Primeri širenja propagande

Gledaoci i čitaoci državnih medija u Kini vide drugačiju sliku rata u Ukrajini od medijskih konzumenata i korisnika interneta u drugim delovima sveta. Medijski prostor u Kini je strogo cenzurisan, pa su tako kineske vlasti omogućile Kremlju da u velikoj meri oblikuje percepciju javnosti o ratu u Ukrajini.

Krajem februara kineska državna televizija CCTV i novine Global Tajms (Global Times) citirale su lažne tvrdnje ruskih zvaničnika da je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski pobegao iz glavnog grada Kijeva. Video, za čiji sadržaj se ispostavilo da je lažan, pregledan je 510 miliona puta na popularnoj kineskoj platformi za društvene medije Veibo (Weibo) i reprodukovan u 163 medija širom zemlje.

Novine Global Tajms, koje podržava država, prenele su da su se mnogi ukrajinski vojnici predali već prvog dana invazije. Global Tajms se u izveštaju oslonio samo na jedan izvor, i to na rusku državnu mrežu RT.

Kineska državna agencija Sinhua (Xinhua), CCTV i zvanične novine The Peoples Daily i Global Tajms od 7. marta tekuće godine propagiraju tvrdnje ruske vlade o tome da SAD razvija biološko oružje u Ukrajini, te da, između ostalog, i ptice mogu doneti viruse u Rusiju.

The Peoples Daily je 9. marta na platformi Veibo objavio video na kojem se vidi kako Rusija pruža humanitarnu pomoć Ukrajiincima izvan Harkova, ukrajinskog grada blizu ruske granice, koji je bombardovan. Video je imao više od tri miliona pregleda.

Kako navodi RSF, u najmanje dva navrata između 4. i 6. aprila, CCTV i Global Tajms su prenosili  nepotkrepljene tvrdnje da su Ukrajinci inscenirali masakr u Buči.

Početkom marta kineski međunarodni državni emiter CGTN preneo je na svojim nalozima na društvenim mrežama neosnovanu optužbu ruskog predsednika Vladimira Putina da su ,,ukrajinski neonacisti otvorili vatru na kineske studente’’.

Kineski mediji citiraju predsednika Ukrajine Volodomira Zelenskog samo kada kritikuje zapad.

Moskovski dopisnik jednog kineskog medija objavio je izveštaje dok je bio sa ruskim vojnicima u Mariupolju, u kojima, između ostalog, razgovara i sa civilima koji navodno podržavaju dolazak ruskih trupa u taj strateški grad.

EUvsDisInfo: Kina gura ruske narative o Ukrajini

Kina gura ruske narative o ukrajinskom ratu i na taj način pojačava dezinformacije koje dolaze iz Rusije, ocenjuje se i u projektu EUvsDisinfo Evropske službe za spoljne poslove. Kako se navodi, kineski mediji često ponavljaju dominatnu retoriku Kremlja o ratu, uključujući i poricanje zločina i pripisivanje krivice za sukob NATO i SAD.

Međutim, postoje neke kritične razlike između ruskog i kineskog izveštavanja o ratu. EUvsDisinfonapominje da Kina ne prenosi sve dezinformacija koje dolaze iz Rusije. Neki mediji su izveštavali i o ruskim gubicima i kineskoj humanitarnoj pomoći civilima u Ukrajini. Kineska medijska strategija takođe se razlikuje u zavisnosti od publike. U Evropi, naime, kineski mediji nisu toliko skloni dezinformacijama i, iako i dalje predstavljaju narativ koji je usko usklađen sa ruskim stavom, uključuju i izjave druge strane.

Atlantski savet: S rastom kineske ekonomske i vojne moći, raste i meka moć

Od početka pandemije korona virusa, a sada i rata u Ukrajini, Kina pojačava svoje napore da utiče na javno mnjenje u svetu. Proteklih nekoliko decenija Kina je izgradila svetsku medijsku imperiju otvarajući svoje medije po svetu i investirajući u strane medijske kompanije. To je deo šire kampanje Kine da izgradi globalni uticaj, pogotovo u zemljama u razvoju, navodi se u nedavnom izveštaju Atlantskog saveta.

Uporedo sa rastom kineske vojne i ekonomske moći, rasle su i investicije u meku moć i propagandu. Ekonomske i finansijske investicije Kine su jasno vidljive, ali je to samo deo priče o kineskom uticaju, budući da Kina koristi i druge forme meke moći da proširi svoje stavove, a upravo taj vid uticaja vrlo je potcenjen.

 

Izvor: DEMOSTAT

Ostavite odgovor

Vaša email adresa neće biti vidljiva.

fuck idols real milf rides stepson.
porn videos