PREDSTAVLJANJE ROMANA “MEHO” U BERLINU

Šta je sreća i nesreća malih ljudi?

Foto: Pixabay

Piše. Jelena Helc

Dijaspora sa prostora čitave bivše Jugoslavije imala je sreću i zadovoljstvo da se u Berlinu okupi na promociji romana “Meho” Almina Kaplana i inspirisana tom pričom, na samoj promociji a i dugo nakon nje, razmeni emocije i iskustva malih ljudi sa istih prostora u velikom, stranom gradu. 

“Ne pišem za potrebe nego iz potrebe, moji likovi nisu stvarni ali jesu istiniti”… tako je sebe opisao pisac Almin Kaplan, rodom iz Mostara a čije se knjige čitaju i u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj ali i u Berlinu. I to, sudeći po reakcijama brojne publike na berlinskoj promociji romana MEHO, čitaju se rado, sa uzbuđenjem, puno prepoznavanja, sete ali i radosti. 

Kaplan danas živi i stvara u selu kod Stoca. U maloj sredini, kao povratnik – o čemu negde i piše. O ljudima, kaže, voli da piše iz žablje perspektive. Mali ljudi iz malih mesta su mu zanimljivi jer su i dalje autentični, nasuprot trendu istovetnosti, u koji nas kapitalizam vodi.

Meho je produkt sistema ali i njegova posledica. Na Meha je i sam pisac ponekad ljut a ponekad ga razume. Za to što se ljudi na Balkanu vrte u stalno istom krugu, Kaplan ipak na prvom mestu krivi loše politike, koje uporno održavaju u zivotu stare traume i tobože su tu da nas zaštite jedne od drugih, druge od trećih i tako ukrug.

“Ja čitavo vrijeme ovdje pokušavam naći odgovor zašto su ljudi ovdje (u Berlinu) ovako nekako smireni, možda se to vama ne čini tako jer ste tu duže ali su ipak na neki način – gdje god da dođeš, ta nekakva komunikacija, sve je to nekako pristojno…ja kažem baš danas prijateljici – ovi Nemci isto ko da su svi na antidepresivima… ja mislim da tim ljudima (dole, na Balkanu) stvarno treba pomoć jer se radi o jednoj akumulaciji traume…to nije samo ona trauma koju smo mi imali devedesetih – svako na svoj način…. ta trauma ne da nije tretirana nego je ona čitavo vreme održavana jer vi imate te politike koje stalno pipaju tu priču i stalno imate to neko džarkanje te traume.”

Likovi u Kaplanovoj knjizi deluju toliko stvarno da mu je na promociji trebalo gotovo dva sata da one koji su knjigu pročitali uveri da je Meho i svi ostali likovi oko njega – fikcija. Meho ipak nije roman o ratu, osim onoliko koliko je moralo da bude utkano u likove povratnika ali je daleko od samo toga. Ispunjen je toplinom  i vedrinom jer ako u nešto veruje, kaže pisac, to je da se može živeti normalno i u nenormalnoj sredini, pozdravljati ljude koji tebe ne pozdravljaju, skupljati đubre i kada ga niko ne skuplja itd…Pisanje je Alminova jedina religija, kaže: ”dok pišem ili čitam, slušam muziku ili gledam film – tako se ja molim.

Almin Kaplan je do sada objavio nekoliko knjiga poezije, dva romana “Trganje” i “Meho”, a nakon toga i  “Dubravske priče”. Odzivom publike na promociji u Berlinu bio je iznenađen ali i presrećan jer, kako kaže “to što je knjiga čitana neće od mene napraviti boljeg pisca ali za samu knjigu je jako dobro da bude zbrinuta i da ima svoju publiku”.

Izvor TSD
Ostavite odgovor

Vaša email adresa neće biti vidljiva.

fuck idols real milf rides stepson.
porn videos