SAMIT G7 U ZNAKU RATA U UKRAJINI

Rat, klima, glad, siromaštvo, zdravlje – tema na samitu G7 je više nego dovoljno

Foto: Pixabay

Rat, klima, glad, siromaštvo, zdravlje – tema na samitu G7 je više nego dovoljno. Domaćin je Nemačka. Kancelar Olaf Šolc ima velika očekivanja od samita – i od samog sebe.

Visoke planine sa vrhovima pokrivenim snegom, zelene livade i doline: panorama južne Bavarska je kao iz slikovnice. Tu se nalazi hotel sa pet zvezdica, dvorac Elmau, gde će kancelar Olaf Šolc kao domaćin ovogodišnjeg samita G7 ugostititi šefove država i vlada Francuske, Velike Britanije, Italije, Japana, Kanade i SAD.

Još za vreme poslednjeg nemačkog predsedavanja G7, 2015. godine, dvorac Elmau se pokazao kao idealna lokacija za održavanje samita. To je sjajna kulisa za slanje u svet prelepih slika političkog spektakla. Uz to, dolina iznad Garmiš-Pertenkirhena nije lako pristupačna i zato je ta lokacija veoma pogodna i kada se radi o bezbednosti.

Najmanje 18.000 policajaca i ograda oko dvorca, duga 16 kilometara, trebalo bi da spreče svakog demonstranta da naruši idilu. Gosti stižu helikopterom, a samo za obezbeđivanje samita bavarska vlada računa da će biti potrebno 180 miliona evra.

Rat i klimatske promene

Idila mesta na kojem se samit održava u velikoj je suprotnosti sa hitnim pitanjima o kojima će se razgovarati. Moto samita je „Napredak za pravedan svet”. Važne teme trebalo bi da budu klimatske promene i borba protiv gladi i siromštva, međutim glavna tema će biti ruski agresorski rat na Ukrajinu i njegove dalekosežne i egzistencijalne posledice. „G7 je ove godine od izuzetnog značaja”, ističe kancelar Šolc koji se nada da će G7 biti u znaku odlučnosti i jedinstva.

Nemačka kao domaćin ima ključnu ulogu i Šolc bi mogao da iskoristi tu priliku da popravi svoj oskrnavljen ugled. Poslednjih nedelja Nemačka je morala da trpi brojne međunarodne kritike. Kancelar je, doduše, kratko nakon izbijanja rata najavio zaokret u nemačkoj spoljnoj i bezbednosnoj politici, kao i veliko naoružavanje Bundesvera, ali nakon toga se ništa nije desilo.

Nedostatak podrške u SPD

Širom sveta se govorili o kancelaru koji odugovlači i koji je neodlučan. Na isporuke oružja Ukrajini se dugo čekalo, a Šolc je mesecima izbegavao da otputuje u Ukrajinu. Delovalo je kao da je taktizirao – i zato da ne bi potpuno blokirao mogućnost razgovora sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.

Za oklevanje su postojali i unutarstranački razlozi. Kancelarova Socijaldemokratska partija Nemačke nikako nije jedinstvena kada je reč o „prekretnici”. Pacifizam i uverenje da bez uključivanja Rusije nema mira u Evropi, doboko su ukorenjeni među socijaldemokratama.

Nemačka vodeća sila?!

S obzirom na brutalne akcije ruske vojske u Ukrajini, pacifisti su postajali sve tiši. Ranije ove nedelje, nemačka vlada je prvi put objavila dugu listu sa svim vrstama pomoći izdvojenih za Ukrajinu, uključujući i vojnu. Ubrzo nakon toga saznalo se da su prve nemačke oklopne haubice stigle u ratnu zonu.

Predsednik SPD Lars Klingbajl koji je politički blizak Šolcu, mnoge je iznenadio sa zahtevom: „Nemačka sebe mora videti kao vodeću silu.” U svom govoru Klingbajl je naglasio da su očekivanja od Nemačke u svetu sve veća.

„Nakon skoro 80 godina suzdržanosti, Nemačka danas ima novu ulogu u međunarodnom koordinatnom sistemu.” Poslednjih nekoliko decenija zemlja je stekla visok nivo poverenja. „Nemačka je sve više u fokusu, trebalo bi da ispunimo očekivanje koja postoje.”

Dovesti G7 na pravi put

Samit G7 mogao bi da bude prvi veliki test Šolcovih liderskih kvaliteta. Ukoliko bi mu pošlo za rukom da šefove država i vlada navede na jasan i jedinstven kurs, to bi se i na njega samog pozitivno odrazilo. Pritom pomaže to što Nemačka, kao domaćin, ima značajan uticaj na tok i dnevni red samita.

Već prvog danas samita biće reči o sankcijama Rusiji i daljoj dugoročnoj pomoći Ukrajini. “Nastavićemo da pružamo veliku podršku Ukrajini – finansijsku, ekonomsku, humanitarnu, političku, ali i isporuku oružja – i to dokle god Ukrajini naša podrška bude bila potrebna”, kazao je Olaf Šolc u sredu u Bundestagu. Istovremeno je predložio i plan obnove ratom razorene zemlje.

Nešto slično „Maršalovom planu”, kojim su SAD nakon Drugog svetskog rata pomogle obnovu Nemačke i drugih evropskih zemalja. “Razmere razaranju su ogromne”, rekao je Šolc. Od početka rata izdvojene su milijarde evra pomoći, a Nemačka u tome prednjači. “Ali biće nam potrebno još mnogo milijardi evra i dolara, i to mnogo godina. To je moguće samo zajedničkim snagama. O tome će se razgovorati u Elmauu, kao i o sazivanju stručne konferencije. Na samit će se virtuelno uključiti i predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski.

Borba protiv klimatskih promena, gladi i siromaštva

Zbog rata su obustavljene isporuke žita iz Ukrajine i Rusije. Ujedinjene nacije upozoravaju na najveću glad u poslednjih nekoliko decenija. Pored toga, mnoge zemlje na globalnom jugu još uvek se bore sa posledicama korona pandemije. „Ako ne budemo uspeli solidarno da podržimo te zemlje, onda će sile poput Rusije i Kine to iskoristiti”, upozorava kancelar.

Šolc smatra da je važno obratiti više pažnje demokratijama u Aziji, Africi i Južnoj Americi. On kaže da je razumevanje demokratije nepotpuno ako je fokus samo na klasičnom Zapadu.

Drugog dana na samita u Elmauu će učestvovati pet partnerskih zemalja: Indonezija i Indija, koje ove i sledeće godine predsedavaju G20, grupom dvadeset najrazvijenijih industrijskih zemalja sveta i zemalja u razvoju, zatim Senegal koji predsedava Afričkom unijom, Argentina koja predsedava Zajednicom latinoameričkih i karipskih država i Južnoafrička Republika.

Sa njima će se razgovorati i o „klimatskom klubu”, ideji koju kancelar već duže ima. „Svi u svetu bi trebalo da budu u mogućnosti da učestvuju, ukoliko su posvećeni poboljšanju situacije i velikoj industrijskoj transformaciji koja je neophodna da bismo radili na CO2 neutralan način, a da i pored toga imamo dobra radna mesta u čitavom svetu”, objašnjava Olaf Šolc.

Izvor DW
Ostavite odgovor

Vaša email adresa neće biti vidljiva.

fuck idols real milf rides stepson.
porn videos