Zemlje G7 hoće da pokrenu 600 milijardi evra investicija u infrastrukturu do 2027. Od toga bi koristi trebalo da imaju ljudi širom sveta, kao i zaštita klime. To je i kontra-program kineskom „Novom putu svile”.
G7 pokreće globalni investicioni program za infrastrukturu sa obimom od skoro 600 milijardi dolara do 2027. Na samitu u Bavarskoj, kancelar Olaf Šolc, aktuelni predsednik G7, najavio je da bi program „Partnerstvo za globalnu infrastrukturu” trebalo da omogući ulaganja za zaštitu klime, u energetski sektor i u zdravstveni sektor.
Tokom zajedničkog predstavljanja inicijative Šolc je reako da je predsednik SAD Džozef Bajden pokrenuo tu inicijativu i istakao: „Ovo pokazuje jedinstvo G7.”
I nisu samo ovi planovi ti koji pokazuju jedinstvo, smatra Šolc. Političar SPD rekao je da su G7, Evropska unija i NATO kada je u pitanju podrška Ukrajini protiv brutalnog napada Rusije od početka tesno sarađivali. „Može se sa sigurnošću reći da Putin to nije očekivao i da ga to i dalje boli”, dodao je kancelar.
Bajden je rekao: „Ponosan sam što mogu da objavim da će SAD u narednih pet godina mobilisati 200 milijardi dolara javnog i privatnog kapitala za ovo partnerstvo. Između ostalog, planirana su ulaganja u digitalnu infrastrukturu.
On je naglasio da se ne radi o dobrotvornoj akciji: „To je investicija koja će se isplatiti svima, uključujući američki narod i narod svih naših zemalja, i koja će podstaći sve naše ekonomije.”
Predsednik SAD je naglasio da bi program trebalo da koristi svim ljudima širom sveta, posebno u zemljama u razvoju. Kao primer, naveo je nove projekte solarne energije u Angoli koji bi pomogli u zaštiti klime i otvaranju radnih mesta u toj zemlji i u Sjedinjenim Državama.
Projekti bi bili vezani za visoke standarde kako bi se osiguralo da su ove investicije vođene ekonomski i komercijalno i da ne rezultiraju dužničkim zamkama.
Predsednica Komisije EU Ursula fon der Lajen najavila je da će „Tim Evropa” obezbediti 300 milijardi evra kao doprinos investicionoj inicijativi G7. Projekti bi se razvijali zajedno: „Kao demokratije, moramo udružiti snage”, rekla je ona. Inicijativa treba da pokaže da „demokratije omogućavaju najbolji put za razvoj”. Investicije bi trebalo da budu zasnovane na „demokratskim vrednostima: transparentnost, inkluzivnost, održivost”.
Prema rečima premijera Fumija Kišide, Japan će obezbediti 65 milijardi dolara državnog i privatnog novca. Na ovaj način Japan će promovisati i izgradnju aerodroma, luka i železničkih veza u Indo-Pacifiku.
Italijanski premijer Mario Dragi izjasnio se za ulaganje zapadnih zemalja u gasnu infrastrukturu u Africi, na primer, ali i u širenje obnovljivih izvora energije. Važno je da se gasna infrastruktura može koristiti i za vodonik. Kanadski premijer Džastin Trudo obećao je 5,4 milijardi dolara.
Konkurencija sa Kinom
Ovaj projekat najavljen prošle godine trebalo bi da bude i alternativa projektu „Novi put svile” koji je Kina pokrenula 2013. -i kojim autoritarna država odavno otvara nove trgovinske puteve ka Evropi, Africi, Latinskoj Americi i Aziji.
Zapad odavno prebacuje Kini da je tom inicijativom dovela do toga da se uključene zemlje zadužuju i da investicijama Kina više stvara prednosti za sebe nego za druge – kao što je obezbeđenje trgovinskih puteva i pristup sirovinama.
Prošlog meseca, američki državni sekretar Entoni Blinken označio je Kinu kao najveći izazov međunarodnom poretku – uprkos akutnoj krizi izazvanoj ruskim ratom protiv Ukrajine.
