ZAPAD SE SPREMA ZA CRNI SCENARIO

Građani u Nemačkoj ostaju bez tople vode: "Ovo je gore nego što smo mislili"

Foto: Pixabay

VLASTI u Hamburgu, nakon Berlina drugom najvećem gradu u Nemačkoj upozorile su da bi mogle biti prisiljene na racionalizaciju potrošnje tople vode jer energetska kriza vezana za ruske energente uzrokuje haos.

Jens Kerstan, gradski senator za životnu sredinu, rekao je u subotu za nemačke novine  Welt am Sonntag da bi Hamburg mogao ograničiti dostupnost tople vode u određena doba dana “u slučaju akutne nestašice gasa – prenosi Business Insider..

Kerstan je upozorio da bi uz potencijalno racionaliziranje tople vode, Hamburg takođe mogao razmotriti smanjenje maksimalne sobne temperature u mreži područnog grijanja.

Takođe kaže da, ukoliko dođe do nestašice gasa, tehnički razlozi značili bi da ne bi bilo moguće razlikovati komercijalne i privatne kupce u Hamburgu.

– Mi smo u puno goroj krizi nego što većina ljudi misli – rekao je Kerstan u drugom intervjuu za Hamburger Abendblatt u nedelju. On je pozvao građane da se kraće tuširaju, izbegavaju kupke i ugrade moderne termostate i tuševe koji štede vodu.

– Što više štedimo sada, to će zimi biti bolja situacija jer će se skladišta napuniti – rekao je za Hamburger Abendblatt , govoreći o smanjenju potražnje za prirodnim gasom.

Očajnička potraga za gasom

Zapadne zemlje počele su okretati leđa ruskim energetskim izvorima nakon što je ta zemlja napala Ukrajinu krajem februara. Uvedene su sankcije ruskom energetskom sektoru u pokušaju da se našteti finansiranju ruske vojske i invazije, dok je Moskva uzvratila prekidom snabdevanja gasom nekim evropskim zemljama koje su odbile plaćati u rubljima, a nekim drugima, poput Nemačke, smanjila isporuke.

Nemačko ministarstvo privrede saopštilo je da je Nemačka ranije uvozila oko 55 posto svog gasa iz Nemačke, ali da taj uvoz pao na 35 posto do sredine aprlia. Berlin kaže da bi ruski uvoz mogao iznositi samo 10 posto nemačke potrošnje prirodnog gasa do leta 2024. godine.

Kao i druge zemlje, Nemačka se očajnički traži način da pokrije rupu u snabdevanju gasom. Čelnik Nemačke federacije sindikata rekao je za Bild am Sonntag da bi plinska ‘uska grla‘ mogla uzrokovati kolaps “celih industrija” uključujući aluminijum, staklo i kemikalije.

Ministarstvo privrede je 23. junaobjavilo da je Nemačka ušla u drugu od svojih tri faze plana za hitne slučajeve u vezi situacije s gasom te upozorilo da su zalihe pod velikim pritiskom. Nemački ministar gospodarstva i zaštite klime Robert Habeck izjavio je kako je glavni prioritet zemlje punjenje skladišta gasa, za koja je rekao da su za 58 posto punija nego prošle godine.

Zemlja je uvezla više prirodnog gasa iz Norveške i Holandije, kao i više ukapljenog prirodnog gasa (LNG). Uz poticanje energetske učinkovitosti i jačanje infrastrukture obnovljive energije, Nemačka je takođe izradila planove za pokretanje neaktivnih elektrana na ugljen kao kratkoročno rješenje.

Gas postao ključni pokretač inflacije

Upozoravajući na ekstremni skok cijena gasa od 700 posto u Europi od početka prošle godine, što ceo kontinent gura na rub recesije, Blumberg, pak, ističe da je taj energent trenutačno najvažnija i najtraženija roba na svijetu.

Prirodni gas je, kako se navodi, zbog toga i ključni pokretač globalne inflacije i nalazi se u središtu sukoba velikih sila, koji je toliko intenzivan se u glavnim gradovima širom zapadnih zemalja planovi borbe protiv klimatskih promena potiskuju u drugi plan. Ukratko, prirodni gas, kako se ističe, sada konkurira nafti kao gorivo koje oblikuje geopolitiku, a nema ga dovoljno da bi stvari funkcionisale.

Rat u Ukrajini ‘katapultirao‘ je gasnu krizu na novu razinu, uskrativši ključni dio opskrbe. Dok Rusija smanjuje isporuke gasovodima u Europu, većina evropskih zemalja poručuje da bez obzira na sve žele prestati kupovati taj energent od Kremlja, iako ne odmah.

Borba da se popuni praznina pretvara se u svjetski stampedo potrage za gasom, dok se zemlje utrkuju da osiguraju ionako oskudne količine ukapljenog prirodnog gasa uoči zime na severnoj hemisferi.

Nemačka, koja je svoj ekonomski model izgradila na jeftinom ruskom gasu, upozorava da bi nestašica gasa mogla izazvati kolaps u kojoj bi plinska kriza imala ulogu poput one Lehman Brothersa u finansijskoj krizi, dok se europska gospodarska sila suočava s neviđenom mogućnošću da će poduzeća i potrošači ostati bez struje, što bi moglo pokrenuti domino efekt propasti brojnih firmi, pa i industrija.

Gasovod Severni tok 1 kojim se prenosi ruski gas u Nemačku, trebao bi biti zatvoren 11. jula zbog desetodnevnog održavanja postrojenja, no raste bojazan da ga Moskva možda neće ponovno ni otvoriti.

Gas kao nova nafta

Čelnici skupine G7 traže načine za obuzdavanje ruske zarade od gasa, koja pomaže u financiranju invazije na Ukrajinu i podržavaju nova ulaganja u LNG, a siromašnije zemlje, koje su gradile energetske sustave na jeftinom gasu, sada takođe traže način kako da ga priušte.

– Ovo su 70-e za prirodni gas – kaže Kevin Book, direktor ClearView Energy Partners LLC, istraživačke firme sa sedištem u Vašingtonu, podsećajući na naftnu krizu tih godina.

– Svet sada razmišlja o gasu kao što je nekad razmišljao o nafti, a bitna uloga koju gas ima u modernim gospodarstvima i potreba za sigurnom i raznolikom opskrbom postali su vrlo vidljivi – dodaje.

Prošle nedelje je nemačka vlada objavila da je u pregovorima o spašavanju firme Uniper SE – najvećeg uvoznika ruskog gasa u Nemačkoj – koja gubi oko 30 milijuna evra dnevno jer mora pokriti nedostajući ruski gas po skokovitim cenama na tržištu.

Firme poput hemijskog diva BASF SE kažu da će možda morati smanjiti proizvodnju. Deutsche Bank je navela rastuće rizike od “neposredne nemačke recesije kao posledice racionalizacije potrošnje energije” i ukazala na skok cena struje u Italiji i Francuskoj.

Morgan Stanley, pak, predviđa da će cela eurozona biti u zabrinjavajućem padu već do kraja godine.

Izvor Večernje novosti
Ostavite odgovor

Vaša email adresa neće biti vidljiva.

fuck idols real milf rides stepson.
porn videos