HRVATSKA U EVROZONI

Kuna ide u istoriju: Samo „slabe“ članice EU hoće evro?

„Treba se zapitati zašto snažne članice EU poput Danske i Švedske ne žele evro… na kraju će se samo uvećavati društvo slabih članica zone evra“, kažu ekonomisti o uvođenju zajedničke valute u Hrvatsku.

Sa početkom naredne godine Hrvatska će postati dvadeseta država u Evrozoni i 26. država u kojoj se evro zvanično koristi kao sredstvo plaćanja. To je zapečaćeno u sredu (12. jul) u Briselu, a određen je i kurs prema kojem će 7,5345 kuna biti pretočeno u jedan evro.

Većina nemačkih medija o tome donosi agencijsku vest. Frankfurter algemajne cajtung citira hrvatskog ministra finansija Zdravka Marića koji je u Briselu govorio o „istorijskom danu“.

FAZ citira i češkog ministra finansija Zbinjeka Stanjuru koji je ustvrdio a je ulazak Hrvatske u zonu zajedničke valute „razumna politička odluka“. No istodobno FAZ primećuje da Češka sama nije članica evrozone.

U klub evra ulaze najslabiji?

Drugi veliki nemački konzervativni dnevnik, Velt, donosi dužu analizu i citira ekonomiste koji ne pozdravljaju prijem Hrvatske u evrozonu. Velt piše da Hrvatska uvodi valutu u trenutku krize kada je evro u poređenju s dolarom najslabiji od uvođenja pre 20 godina i kada čitavu zonu potresa jaka inflacija.

Tako Štefan Kots s Instituta za svetsku ekonomiju u Kilu smatra da Hrvatska pre svega može da profitira od jeftinih kredita i logici po kojoj stabilne zemlje poput Nemačke plaćaju iste kamate kao i nestabilne zemlje evropskog juga.

„Treba se zapitati zašto snažne članice poput Danske i Švedske ne žele evro… na kraju će se samo uvećavati društvo slabih članica zone evra“, kaže Kots, i zaključuje a Hrvatsku nije trebalo primiti dugo dok se valuta ne stabilizuje.

U tekstu se navadi da, nakon Hrvatske, koja je treća po redu najsiromašnija članica EU, i Bugarska kao najsiromašnija članica stremi uvođenju evra.

Prelazak na evro: neki Hrvati već žale za kunom

I ekonomista Matijas Kulas iz Centra za evropsku politiku ukazuje na visoku zaduženost Hrvatske od 80 odsto BDP-a iako pakt evrozone kaže da članice ne smeju imati dug veći od 60 odsto. Kako se navodi, od članica EU koje još nisu u zoni evra, Hrvatska se bori s najvišim dugom.

„Švedska bi sa svojih 37 odsto duga bila više nego dobrodošla, ali oni ne žele evro“, zaključuje Kulas.

On takođe smatra da je i krhkost institucija Hrvatske, ali i zemalja koje uskoro žele da uđu u evrozonu poput Rumunije i Bugarska slaba tačke jer „nizak nivo snage institucija znači rizik za ekonomsku i političku otpornost u razdobljima krize“.

Sećanje na jug

Zidojče cajtung tematici pristupa s opuštenijeg gledišta. Autor se priseća uzbuđenja koje je tokom odmora na jugu Evrope nekada bilo povezano ne samo s morem i plažama nego i drugačijim novčanicama koje su bile u opticaju.

„Roditelji bi odmah na granici otišli u menjačnicu i vratili se sa snopom stranih novčanica. Onda za jednu marku moglo dobiti hiljadu lira, osećali smo se odmah nekako bogatiji“, piše u tekstu.

No zemlje poput Italije, Francuske ili Grčke su već odavno uvele evro a sada je na redu i Hrvatska. „Kuni je uskoro 28 godina, i ovo leto će biti poslednje tokom kojeg ćemo espreso, Paški sir ili mesto za kampovanje  plaćati ovim šarenim novčanicama“, nostalgičan je autor.

Deo te nostalgije, kako nastavlja, leži i u činjenici da kuna dizajnom podseća na njemačku marku. No evro je za mnoge već i u Hrvatskoj postao svakodnevica.

„Nostalgija ili ne, mnogi koji su odmor proveli u Hrvatskoj će priznati da su i do sada mnogo toga plaćali evrima i to zato što je praktično, a i zato što se u Hrvatskoj evro široko prihvaćao. Teško da će nekom nedostajati takse i loš kurs na mnogim bankomatima u zemlji“, zaključuje se u tekstu Zidojčea.

Ostavite odgovor

Vaša email adresa neće biti vidljiva.

fuck idols real milf rides stepson.
porn videos