POLJSKA TRAŽI SEBE U NOVOJ EVROPI

Vlasti u Varšavi su prepustile da ono što one misle kaže jedan bivši političar – Leh Valensa

Foto: Pixabay

Piše: Slobodan Samardžija

 

U Poljskoj su rešili da daju svoj doprinos aktuelnom ratu SAD protiv Rusije, koji se već mesecima vodi na terenima bivše sovjetske republike – Ukrajine. Među prvima su otvorili svoje granice za stotine hiljada ukrajinskih izbeglica koje su pohrlile da bezbednost i novi život pronađu na zapadu kontinenta. Bili su među prvima koji su armiji Volodimira Zelenskog ponudili svoje zalihe oružja, uključili se u antirusku propagandu…

Kako, ipak, ne bi u potpunosti narušili ne baš sjajne odnose s Moskvom, snašli su se tako što su prepustili da ono što misle oni koji danas vode ovu zemlju kaže jedan bivši političar – Leh Valensa, prvi predsednik (1990–1995) tzv. demokratske Poljske i legendarni lider nekadašnjeg sindikalnog pokreta „Solidarnost”.

Ukratko, Valensa je izjavio da bi populaciju Rusije, koja trenutno broji oko 144 miliona duša, trebalo smanjiti za – dve trećine. Glavni deo „posla” bio bi obavljen podizanjem niza ustanaka koji bi doveli do toga da velika ruska zemlja bude podeljena na mnoštvo samostalnih državica. Po ugledu na ono što je ovde viđeno u vreme raspada Sovjetskog Saveza, ili što danas mnogi proriču Sjedinjenim Američkim Državama. Samo – malo žešće. Po Valensinom mišljenju, Evropa i SAD na to imaju pravo pošto svoje namere ostvaruju –„demokratskim metodama”.

Kako bi te novostvorene državice opstajale kao samostalne celine (ekonomski i politički), da li bi ratovale međusobno, pod kojim uslovima bi, eventualno, bile pozivane u NATO, EU i slične međunarodne organizacije, i s kakvom perspektivom, Valensa ne navodi. Uostalom, to više ne bi bio njegov problem.

Poljaci u principu ne mogu da se pomire s nekim istorijskim istinama. Posle jedva dve decenije nezavisnosti stečene odlukama mirovnih pregovora po okončanju Prvog svetskog rata došla je nemačka okupacija. Zemlja im je, uz neme poglede, tokom narednih šest godina pretvorena u najveće stratište u ovom delu sveta. Te muke rešili su ih 1945. vojnici sovjetske Crvene armije, više kao novi zavojevači nego kao oslobodioci. Period koji je nastupio nije bio ispunjen užasima prethodnog, ali je zato duže potrajao. Ponovo su glave istinski mogli da podignu tek nakon propasti SSSR-a. I, naravno, opet ne zahvaljujući sopstvenoj borbi ili odlučnosti, nego zahvaljujući globalnim promenama.

A onda je krenulo novo komešanje sveta, u kojem se ova zemlja, po ko zna koji put, našla van glavnih događaja. Tu je i danas. Nespremni da prihvate novo Poljaci su se priklonili – Americi. Samosvojnost kao da nikad nije bila dovoljno željena opcija. Leh Valensa je to dobro osetio.

Bivši sindikalni vođa ne govori u prazno. Naime, od samog početka rata u Ukrajini iz Poljske dopiru glasovi po kojima ovde baš i nisu nezainteresovani za razvoj događaja na frontu, a posebno ne za realnu mogućnost da Rusija za sebe prisvoji deo Ukrajine, pre svega oblast Donbasa, ali i prostore koje zapljuskuju vode Crnog mora. Poljaci veruju da bi u takvim okolnostima neki drugi ukrajinski prostori mogli da dospeju pod njihovu nadležnost.

Kako tvrde u Moskvi, Vašington i Varšava već uveliko razrađuju planove u tom smislu. Reč je o uspostavljanju vojno-političkog nadzora nad onim delovima ukrajinske zemlje na kojima je, po okončanju Prvog svetskog rata, Poljskoj omogućeno da uvede svoju upravu kako bi zaštitila stanovništvo od „boljševičke pretnje”, a nakon toga te prostore definiše kao delove svoje teritorije. Interesantno je da su iz pomenutih planova, barem zvanično, isključene vodeće evropske zemlje, pre svih Nemačka, koja je ovim prostorima harala pre više od osam decenija.

„Trebalo je davno da bacimo Rusiju na kolena”, rekao je Valensa u nedavnom razgovoru za francuski „Kanal info”, „ali je šansa koja se ukazala pred raspad SSSR-a propuštena zbog pozitivnog imidža tadašnjeg sovjetskog predsednika Mihaila Gorbačova”.

Da Varšava ima ozbiljne namere u Ukrajini saopštio je nedavno i Sergej Nariškin, jedan od rukovodilaca ruske obaveštajne službe. Po njemu svako pominjanje poljskih planova u vezi sa zapadnim delovima prvog suseda u Varšavi izaziva vidljivu nervozu. Kako stoji u saopštenju, tamo računaju da u uslovima napetosti ni u Kijevu ni u Moskvi neće obratiti pažnju na pripreme za preuzimanje delova ukrajinske teritorije. Kada konflikt pređe u fazu diplomatskog regulisanja ova ekspanzija biće već uveliko – svršena stvar.

Obraćajući se u maju Vrhovnoj radi predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski najavio je dogovor s Poljskom koji bi umnogome pojednostavio komunikaciju dvaju naroda preko sada važeće granične linije. Kako je naglasio, „aktuelna situacija je doprinela da dve zemlje zaborave sporove iz zajedničke prošlosti” i založio se za veća prava Poljaka u Ukrajini.

Izvor Politika
Ostavite odgovor

Vaša email adresa neće biti vidljiva.

fuck idols real milf rides stepson.
porn videos