VELIKI RAT MALIH DRONOVA

Kakva je uloga bespilotnih letelica u Ukrajini i zbog čega sad strahuju od iranskih aparata

Foto: Pixabay

Piše: Branko Vlahović

 

Uoči nedavne posete predsednika Rusije Teheranu – zapadne agencije su kao glavnu vest prenosile tvrdnju kako će Vladimir Putin potpisati dogovor sa rukovodstvom Irana o kupovini bespilotnih letelica koje su Rusima potrebne za rat u Ukrajini.

Uzalud su u Moskvi i Teheranu demantovali pisanje zapadnih medija, oni su i dalje ponavljali ta nagađanja. Zapadni mediji su pisali kako je ruska delegacija u junu i julu bila u Iranu i razgovarala o dronovima „šahid-191” čiji je domet 700 kilometara, a težak je oko pola tone, kao i „šahid-129” koji je pandan američkom „predatoru” i kineskom „ving long 2” i da se navodno već tada govorilo o tome da Rusija želi da kupi stotine iranskih bespilotnih letelica.

Iran je uspeo da napravi veliki broj različitih dronova. Sve je počelo kad su 2011. uspeli da prizemlje u svoju bazu američki dron „Lokid Martin RQ-170 Sentinel”, a zatim su ga rastavili i detaljno izučili. Tada su iranski stručnjaci na osnovu tih saznanja napravili i unapredili svoje dronove. Sada Iran ima sve vrste dronova, od onih koji prikupljaju informacije do udarnih tzv. dronova-kamikaza. Poznavaoci kažu da su Iranci napravili unikatne modele koje osim njih nema niko.

Donedavni potpredsednik ruske vlade Jurij Borisov priznao je da na početku rata armija nije imala dovoljan broj bespilotnih letelica. Borisov je kazao da je Rusija sa zakašnjenjem počela da ih uvodi, iako je iskustvo u Siriji pokazalo da na tome treba raditi. Moskovski vojni komentator Viktor Baranec, bivši portparol Ministarstva odbrane RF, kaže da su Ukrajinci požurili i kupili hiljade dronova, pa su ih imali mnogo više. Ruska vojska je zakasnila i tek sada se taj propust ispravlja i dronovi prave u tri smene.

Još u maju je vojni ekspert Andrej Prokajev kazao da ruskim jedinicama nedostaju mali bespilotni aparati koji bi na prvim linijama fronta otkrivali protivničke pozicije. Kad se zna da su kvadrokoptere koristili još 2014. godine, čudno je da je armijsko rukovodstvo dopustilo propust i nije na vreme nabavilo te jeftine dronove koje imaju čak i TV snimatelji. Sada se javno govori o tome da ruske jedinice nisu imale iskustvo masovne upotrebe kvadrokoptera. Međutim, Rusi zaista brzo uče i ubrzano popravljaju situaciju.

Amerikanci su dostavili Ukrajini više od 700 dronova-kamikaza „leteći nož” za uništavanje artiljerijskih pozicija i oklopnih vozila. Kijev ipak nije dobio ono što je najviše želeo, a to je hvaljeni „sivi orao” jer se u Vašingtonu boje da bi mogao da dospe u ruske ruke. Moskovski vojni ekspert Jurij Knutov kaže da Amerikanci šalju Ukrajini dronove sa električnim motorima, koji su bešumni i teže se otkrivaju od onih koji koriste benzin. Te bešumne dronove može oboriti samo „pancir” ili „tor”, objašnjava Knutov. Prednost dronova-kamikaza je što se mogu koristiti tamo gde je slaba efikasnost artiljerije. Osim toga, takvi dronovi nisu skupi.

Sa pravom se nameće pitanje kako to da Rusija, koja je sposobna da pravi najmodernije i najmoćnije avione pete generacije, nije na vreme počela da pravi dronove. U vreme Jeljcinove vladavine ruski vojni vrh nije obraćao pažnju na to da dolazi vreme upotrebe dronova raznih namena i formata. Tadašnji najviši vojni rukovodioci Rusije su govorili – „šta će nama dronovi kad imamo toliko aviona i pilota?”

U Putinovo vreme ministar odbrane Anatolij Serdjukov je predložio proizvođačima oružja da razvijaju dronove o svom trošku, a zatim bi država birala najbolje i finansirala masovnu proizvodnju. Tek dolaskom Sergeja Šojgua na ministarsko mesto ozbiljnije je počeo da se rešava ovaj problem, ali tada su međusobno počele da se sude kompanije koje su već radile na projektima dronova. To je sve uticalo na kašnjenje.

Stručnjak za bespilotne letelice Denis Fedutinov kaže da je neosporno da su godinama na vojnim izložbama pokazivani razni ruski dronovi od „oriona” do „sirijusa” i „heliosa”, ali je malo toga proizvedeno. Fedutinov je među onima koji se zalažu za kupovinu dronova od Irana. On smatra da bi ruskoj vojsci dobro došao iranski dron „šahid 129” koji je u Siriji bio veoma efikasan u borbi protiv islamskih ekstremista. Sličan stav imaju brojni moskovski eksperti koji kažu da nema vremena za čekanje. Na drugoj strani, jedan broj vojnih analitičara kaže da ruski proizvođači dronova mogu relativno brzo da naprave bolje dronove nego što su iranski. Problem nije u teorijskom znanju, već u nedostatku vremena jer rat uveliko traje.

U Rusiji se mnogo pisalo i govorilo o teškom dronu „ohotnik” (lovac) koji je konstruisao „Suhoj”. Njegova težina je 25 tona, a može da nosi rakete i bombe do osam tona. Domet mu je šest hiljada kilometara a brzina do 1.400 kilometara na sat. Za njega su u Rusiji tvrdili da će napraviti revoluciju u bespilotnoj avijaciji jer zasada nijedna zemlja nema ništa slično. Međutim, ruski skeptici tvrde da dok počne serijska proizvodnja sasvim je moguće da Amerikanci ili Kinezi naprave slične dronove iste klase.

Iranski „nevidljivi”

Stručnjaci tvrde da nijedna zemlja ne može da se poredi sa Iranom kad je reč o nevidljivim dronovima. Iranski dron „šahid 161” je napravljen, kako kažu u Teheranu, po stelt tehnologiji. Dron „šahid 171” spada u teške bespilotne letelice. On je naoružan najnovijim avionskim navođenim bombama.

Obaraju i tuđe i svoje

Vojni analitičar Aleksej Leonkov potvrdio je pred kamerama TV Rusije da obe strane u ratu u Ukrajini obaraju ne samo protivničke, već i svoje dronove.

– Bespilotne letelice nemaju sistem prepoznavanja „svoj-tuđ” pa zbog toga PVO neretko obara i svoje dronove. Koliko je oboreno tuđih, a koliko svojih, teško je reći, ali nije sporno da se to dešavalo – kazao je Aleksej Leonkov.

Izvor Večernje novosti
Ostavite odgovor

Vaša email adresa neće biti vidljiva.

fuck idols real milf rides stepson.
porn videos