KRIZA U OGLEDALU NEMAČKE ŠTAMPE

Nemačka se nalazi u ekonomskoj krizi iz koje se neće brzo izvući.

Foto: Pixabay

Nemačka se nalazi u ekonomskoj krizi iz koje se neće brzo izvući. Zanimljivo je da neke ankete pokazuju da Nemci ovi krizu vide kao nešto opasnije od korone – 2020. je u anketama bilo više optimista.

„Nemci računaju sa dugom ekonomskom krizom – i već je osećaju”, naslov je objavljen u nedeljniku Špigel. Novinar Florijan Dikman na početku svoje analize podseća na rat u Ukrajini i reči nemačkog ministra privrede Roberta Habeka. Habek je krajem marta rekao da će sankcije protiv Rusije pogoršati i životni standard u Nemačkoj, da će Nemci postati siromašniji, ali da će društvo morati s tim da se nosi.

„Poruka je  stigla do Nemaca. Oni već sada osećaju posledice enormnog rasta cena, i smatraju da će ekononomska situacija u Nemačkoj vrlo dugo biti teška. To pokazuje Špigelov privredni monitor, anketa koju je za poznati nedeljnik sproveo Institut za ispitivanje javnog mnjenja Sivej.”

Prema ovoj anketi, aktuelnu privrednu situaciju 58 odsto ispitanih vidi kao lošu. To je od početka ovih anketa (u maju 2017) najveći procenat – „čak i u prvom korona-šoku u proleće 2020, bilo je deset odsto manje onih koji situaciju vide loše.”

„Nadalje, 71 odsto ispitanih očekuje da će se ekonomska situacija tokom narednih pet godina dalje pogoršavati, a samo 11 odsto ih veruje da će doći do dugoročnog oporavka. I to je najveći broj pesimista otkako je „proradio” Špigelov privredni monitor.

Zanimljivo je da i pored takve krize, samo 12 odsto ispitanih oseća strah od gubitka radnog mesta. „Moguće je da je tako zbog toga što se trenutno u svakodnevici primećuje upravo nedostatak radne snage, bilo da se radi o ugostiteljstvu, aerodromima ili zanatlijama”, piše nedeljnik Špigel.

Ništa nije novo, ništa nije nepoznato, samo je – sve istovremeno

Posleratna Nemačka ne pamti ovakvu ekonomsku krizu. Kolumnista dnevnika Velt Tomas Štraubhar vidi u njoj “efekat snežne lopte koja počinje da razvija svoju razornu snagu”. Taj efekat „dobro opisuje koliko je situacija postala preteća za Nemačku”. „Pojedinačni problemi koji ne nose veliki rizik i lako ih je savladati, nagomilavaju se u katastrofu koja nosi sve pred sobom. To je ono što u Nemačkoj može, ali ne sme, da se desi.”

„U to spada borba protiv pandemije – ta borba je sa drugim faktorima dovela do ograničenja proizvodnje i velikih smetnji u globalnom lancu snabdevanja. U robnim kućama odjednom nema više proizvoda kojih je ranije bilo u izobilju. Cene rastu – pre svega cene sirovina i građevinskih materijala.

„Ruski napad na Ukrajinu je doveo do dramatičnog porasta cena energije. Inflacija se otima kontroli. Godišnja stopa inflacije je u junu dostigla 7,6 odsto, to su dosad nepoznate visine. Poneko domaćinstvo već sada ne zna hoće li tokom predstojeće zime uopšte moći da plati grejanje”, piše dalje Štraubhar.

„Lista katastrofalnih vesti se svake nedelje produžava. Pad kursa evra izaziva strahovanja od nove krize ove valute. Sa vrednošću koja povremeno pada ispod jednog dolara, evro je jevtin kao što je poslednji put bio pre 20 godina. Spekulacije o raspadu evropske ekonomske i monetarne unije dobijaju na težini.

„Trzavice oko Severnog toka 1 povećavaju rizik od nestašice gasa. Zbog toga se mnogi boje hladne zime. Naposletku, sve je očiglednije da će zbog ograničenja uvoza žita iz Ukrajine postati verovatnije gladovanje – za siromašnija društva.”

Autor naglašava da nijedan od nabrojanih problema „sam po sebi ne ugrožava egzistencijalno budućnost Nemačke. Ništa nije novo ni nerešivo. Naprotiv: sve je već viđeno, za mnoge stvari postoje dobro uvežbane protivmere.”

„Na primer, borba protiv inflacije povećanjem kamata, ili u energetskoj politici ponovnim posezanjem za nosiocima energije kojih (još!) ima dovoljno – kao što su ugalj ili atomska energija. Ono što je novo i vrlo opasno jetse istovremenost kriza kao i pojava da između pojedinačnih negativnih događaja može doći do lančanih reakcija čije posledice je nemoguće kontrolisati i teško proceniti”.

„Nemački model je stigao do svojih granica jer (…) hoće da štiti stanovništvo od promena i očuva postojeće stanje.” Autor navodi da se često reaguje prebrzo i prenervozno, na primer, uvođenjem dodataka zaizdatke za grejanje ili uvođenjem mesečne karte za vozove Nemačke železnice koja košta sao 9 evra kako bi se prigušili efekti inflacije. „To je dovoljno dokaza za tezu da takve intervencije države u pravilu dolaze prekasno, nisu dovoljno promišljene i deluju neprecizno”, piše između ostalog dnevnik Velt.

Atomske elektrane polako „vaskrsavaju”

„Više odricanja, više rada, više dugova – hoćemo li tako izaći iz krize?” – pitaju se novinari tabloida Bild Johanes Bokenhajmer i Ralf Šuler. U nastavku konstatuju: „Jasno je da se nemačka nalazi pred teškim godinama. Ako hoćemo da održimo naš životni standard, onda sada dolazi najmanje deset godina koje će biti napornije od prethodnih”, citiraju oni bivšeg šefa SPD Zigmara Gabrijela.

„Gabrijel smatra da bi trebalo produžiti radno vreme – i da norma postanu 42 radna sata nedeljno. Na taj način bi mogao da se u određenoj meri neutrališe aktuelan manjak radne snage.”

„Činjenica je da se ministar finansija Lindner (još) vehementno protivi novim željama za izdacima. Prema informacijama Bilda, on čak odbija plan kancelara da se uvede novi paket državne pomoći od pet milijardi evra.”

„Nemačka vlada sada partnerima u EU hoće da pošalje signal da bi trojim nemačkim nuklearnim elektranama mogao da bude produžen rok za rad, i to posle dugog opiranja pre svega Zelenih i SPD”, piše tabloid Bild.

Izvor DW
Ostavite odgovor

Vaša email adresa neće biti vidljiva.

fuck idols real milf rides stepson.
porn videos