KAKO DOĆI DO OBOSTRANO PRIHVATLJIVOG REŠENJA SUKOBA NA KOSOVU I METOHIJI?

Kriza s tablicama je posledica loših političkih rešenja

Foto: Wikimedia Commons

Nove napetosti na severu Kosova još jednom pokazuju da su pred Prištinom i Beogradom dva puta: dalji razgovor do rešenja na koji pristaju obe strane ili nestabilnost i nasilje čije se posledice ne mogu sagledati.

Ponovo barikade Srba na severu Kosova, nakon jedanaest meseci. Kao i septembra 2021, povod je to što je Vlada Kosova, bez konsultacija i koordinacije sa zvaničnim Beogradom, donela odluku o načinu kako će se ljudi i vozila kretati između Srbije i Kosova.

Nakon nekoliko sati napetosti, blokada više putnih pravaca i sporadičnih pucnjeva, Vlada Kosova je, na poziv američkog ambasadora u Prištini, odlučila da odloži sprovođenje odluka za mesec dana.

Komplikovano i još komplikovanije

Tenzije i blokade podignute 2021. uklonjene su nakon dogovora o deeskalaciji. Tada je usaglašen i šestomesečni period u kojem je trebalo postići dogovor, uz posredovanje Evropske unije. Aprila ove godine taj rok je istekao, a zbog izostanka dogovora, Vlada Kosova ponovo se odlučila da nova pravila sprovede sama.

Odlukom Vlade Kosova od pre mesec dana bilo je predviđeno da 1. avgusta počne period preregistracije vozila sa srpskim registarskim oznakama gradova na Kosovu (KM, PR, ĐA, itd), na RKS registarske oznake. Za građane koji to žele da učine predviđene su i pogodnosti, poput oslobađanja od carine za vozila koja su već carinjena u Srbiji. Istovremeno, onima koji nakon dvomesečnog perioda ne preregistruju vozila, zaprećeno je „nacionalizacijom“.

Paralelno s tim, predviđena je i mera reciprociteta prema Srbiji u vidu izdavanja takozvanih papira o „ulazu/izlazu“, kako glasi u sporazumu 2011, ili „deklaracionom papiru“, kako ga naziva Vlada Kosova – svim građanima koji se na prelazima sa Kosovom pojave sa ličnim kartama Srbije. Plan Vlade Kosova bio je i da sprovede jednomesečnu informativnu kampanju. Reč je o nekoliko video-klipova u kojima je kosovski premijer Aljbin Kurti govorio na srpskom, ali uz vrlo malo korisnih informacija.

Lista onoga što nije predviđeno odlukom vlade Kosova, znatno je duža. Mesec dana nakon informativne kampanje, građanima na severu nije objašnjeno da li će i kako oni koji nemaju kosovske vozačke dozvole moći da registruju auto. Da li će se i lokalnom stanovništvu na Kosovu izdavati „deklaracioni papir“, a ako hoće, da li to znači da će se na njih primenjivati Zakon o strancima, te da će na Kosovu moći da provedu samo 90 dana u periodu od 180 dana. Da li će vozila sa KM-oznakama moći da napuste Kosovo do kraja oktobra, i čitav niz drugih nedoumica. To i druge posledice odluke, kao što su još veći pritisak na prelaze i neminovno povećanje gužvi, jeste ono što na praktičnom nivou tišti građane. Na političkom nivou, još je komplikovanije.

Pritisci i obećanja

Integracija severa Kosova nije nešto za šta postoji puna podrška u zajednici. Od 2010, a posebno od 2013, velike iskorake u integraciji, poput integracije policije, sudstva i osnivanja kosovskih opština, bilo je moguće činiti samo uz ozbiljan pritisak Beograda na kosovske Srbe, kao i garancije Vlade Srbije lokalnom stanovništvu.

Oni od kojih se očekivalo da na otkaz od npr. MUP-a Srbije ne reaguju tužbom protiv vlade u Beogradu, dobijali bi „penzije“ ili drugi vid otpremnina i prihvatali ugovore o radu sa kosovskim institucijama.

Na prve lokalne izbore u kosovskom sistemu izašlo je između 10 i 20 odsto birača, mnogi pod fizičkom pretnjom i ucenama lokalnih političkih predstavnika, ali i predstavnika Vlade Srbije. Svima je međutim kao glavna nagrada za prihvatanje integracije u kosovski sistem obećavano formiranje Zajednice srpskih opština (ZSO), tela koje bi opštinama na Kosovu u kojoj većinski žive Srbi omogućilo veći nivo samoupravljanja.

Uz to, dijalog je Beogradu omogućavao da suštinsko povlačenje institucija Srbije sa Kosova predstavi u svetlu diplomatskih pobeda, ukazuje za DW direktor Centra za afirmativne društvene akcije iz Severne Mitrovice, Miodrag Miki Marinković.

„Problem tablica iz perspektive patriotskog sentimenta kosovskih Srba nije ništa manje štetan nego na primer dogovor o sudovima, pozivnom broju, pa i energetici, koje je zvanični Beograd implementirao bez previše trzavica na terenu. Međutim, dogovor o sudovima i ostali sporazumi su vlastima u Beogradu dozvoljavale prostor da se medijski spinovima predstave kao diplomatske pobede, a čini se da je to sve što Beograd traži u ovom procesu, da politički ’preživi’ Kosovo i sačuva vlast. Odluka Prištine da jednostrano nametne rešenje oko tablica, nije dozvoljavala taj prostor Beogradu i otuda trzavice na terenu“, objašnjava Marinković.

Kompromis ili jednostrano nametanje?

Iz godine u godinu ispunjavano je sve više stavki iz paketa za integraciju, dok za ZSO i dalje nema političke volje među albanskim političarima. Uz to, u protekle dve godine u međunarodnim krugovima pojavila se i ideja da bi integracija srpske zajednice mogla da se obavi i bez Beograda.

Ta ocena je dovela do toga da Kurti načini više rizičnih, ali isplativih poteza, poput odbijanja predloga Kvinte za organizaciju srpskih izbora za građane koji žive na Kosovu, nakon što je pre toga onemogućeno i glasanje na referendumu.

„Sve je na Kosovu politika – telefonski poziv, konkurs za posao na kome ne priznaju diplome, put na more… Sve je politika. A kriza oko tablica je eklatantan primer posledica loših političkih rešenja“, kaže Marinković.

„U njenoj pozadini stoji sama suština briselskog procesa, tj. pitanje da li će se rešenja postizati kompromisom dveju strana ili onako kako se čini da je namera Prištine – da rešenja nameće jednostrano. Izgleda da u Prištini još nisu prihvatili format dijaloga u kome se zahteva kompromis i mislim da to sve više predstavlja problem za međunarodnu zajednicu, pre svega za EU i SAD.“

Sve veće nezadovoljstvo Srba na Kosovu ustupcima Beograda

Istiskivanje Beograda iz procesa integracije srpske zajednice na Kosovu, sudeći po jučerašnjim događajima, je nemoguće, smatra Marinković. Istovremeno, kaže, postoje limiti i u onome šta Beograd može da isporuči u dijalogu.

„Ono što se ranije naslućivalo, a što je u jučerašnjoj krizi postalo očigledno, jeste da i Beograd ima limite u tome na šta sve može da natera kosovske Srbe. Čini se da je nezadovoljstvo Srba na Kosovu ustupcima koje zvanični Beograd daje u briselskom procesu sve veće. To nezadovoljstvo se i dalje ne kanališe kao politička inicijativa, jer je Beograd instalirao sebi lojalnu političku elitu i sistematski guši opoziciju, ali je očigledno da glasovi protiv te politike dobijaju na intenzitetu i prete da se sintetišu u konkretnu akciju“, kaže Marinković.

Istiskivanje Beograda iz procesa integracije srpske zajednice na Kosovu, sudeći po jučerašnjim događajima, ujedno je i opasno. Za nekih sedam sati, od postavljanja barikada, pa do najave razgovora sa komandantom KFOR-a, mogla su se čuti zastrašujuća svedočenja o naoružanim ljudima na barikadama, što od 2011. nikada nije bio slučaj.

U nedeljama uoči najnovijih događaja uočljiva je bila i kampanja na društvenim mrežama, ali i na ulicama četiri opštine sa srpskom većinom koja je pozivala na otpor odluci vlade Kosova. „Barikada“ i „Ne može se više“ bile su reči koje su se mogle čuti svakodnevno u prolazu, a svedočenja o pretresima i zaustavljanjima od strane teško naoružane Kosovske policije su učestala. U danu kada je sa sednice kosovskog Nacionalnog saveta bezbednosti Kurti ocenio da „nema mesta napetosti, nema mogućnosti za destabilizaciju“, skoro svaki građanin na severu osećao je potpuno suprotno.

Samo je dijalog rešenje

Noć je ipak prošla mirno i to nakon što je vlada Kosova posle sastanka kosovske predsednice Vjose Osmani i premijera Albina Kurtija sa američkim ambasadorom Džefom Hovenijerom, saopštila da će sprovođenje odluke odložiti za mesec dana. Hovenijer je prilikom javnog iznošenja tog zahteva naveo da je došlo do nerazumevanja implikacija koje sprovođenje ove odluke ima.

Potreban je dijalog, kako odlaganje sprovođenja odluke ne bi ponovo dovelo do tenzija na terenu, poručuje Marinković iz Centra za afirmativne društvene akcije. „Izbor je sužen na dalji razgovor do rešenja na koji pristaju obe strane ili nestabilnost i nasilje na terenu čije posledice ne mogu da se sagledaju. Tako pojednostavljeno, uopšte nema dileme kako ići dalje – razgovorom i kompromisom,“ zaključuje Marinko

Izvor DW
Ostavite odgovor

Vaša email adresa neće biti vidljiva.

fuck idols real milf rides stepson.
porn videos