U ČEMU JE SPOR IZMEĐU KINE I TAJVANA?

Šta znači „Igra s vatrom“ u konkretnom slučaju?

Foto: Pixabay

Napetosti između Tajvana i Kine, naime, sve više rastu. Nedavno je Tajvan održao i vojne vežbe, a Kina neprestano gomila vojsku i demonstrativno šalje vojne brodove i avione kroz Tajvanski moreuz koji to ostrvo deli od Kine.

Kineski predsednik Si Đinping je prošle nedelje upozorio američkog predsednika Džozefa Bajdena da se SAD „igraju s vatrom“ i dodao da će Peking „odlučno braniti nacionalni suverenitet i teritorijalni integritet Kine“ – svim, pa i vojnim sredstvima. Tajvan je za Peking deo politike „Jedna Kina“.

O čemu se radi u sporu?

Tajvan ima 23 miliona stanovnika i zapravo je bio poslednje utočište kineskih snaga generala Čang Kaj Šeka u povlačenju pred snagama kineske revolucije Mao Cedunga krajem četrdesetih godina prošlog veka. I nakon pobede komunista 1949. Tajvan je ostao pod samostalnom upravom.

U to vreme smatralo se da je Tajvan „prava“ Kina: formalni naziv te ostrvske države je Republika Kina, za razliku od kontinentalne Narodne Republike Kine. Peking Tajvan smatra samo „privremeno“ otcepljenom pokrajinom – čak i na zastavi NR Kine je jedna veća i četiri manje zvezdice, gde jedna od njih simbolizuje Tajvan.

Kakav je međunarodni status Tajvana?

Gotovo je bizaran detalj da je predstavnik Tajvana, a ne Kine bio član Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija sve do 1971. Danas on nije ni član UN, i iako američki političari naglašavaju da predsednica Kongresa ima pravo da poseti tu zemlju, s njom u stvari samo 14 država održava formalne diplomatske odnose. Peking pak takve odnose smatra neprihvatljivim. Prošle godine je Kina prekinula trgovinske odnose s Litvanijom, jer je ta zemlja u Tajvanu otvorila svoje diplomatsko predstavništvo.

Na međunarodnim sastancima nepisano je pravilo da ukoliko je na njima predstavnik Tajvana, onda nije predstavnik Kine i obrnuto. Pa ipak, Tajvan je još uvek član Svetske trgovinske organizacije i Banke za razvoj Azije.

Vašington je više od tri decenije nakon revolucije u Kini smatrao Tajvan „jedinim“ predstavnikom čitave Kine. SAD su tek 1979. zatvorile svoja diplomatska predstavništva u Tajvanu i uspostavile odnose sa Pekingom. Povukle su se i iz vojnog sporazuma o međusobnoj zajedničkoj odbrani u slučaju napada.

Uprkos tome, odnosi SAD i Tajvana i dalje traju, uključujući i vojnu saradnju. Peking uporno upozorava Vašington da ne prodaje oružje toj „otcepljenoj pokrajini“, ali je i prethodni američki predsednik Donald Tramp demonstrativno iskazao podršku Tajvanu i sklopio ugovor o prodaji oružja u vrednosti od preko 18 milijardi dolara.

I predsednik Bajden je najavio da će „pomoći“ Tajvanu ako on bude napadnut od Kine, iako je doktrina Vašingtona u stvari samo održavanje postojećeg stanja i bezbednost, naročito u plovidbi po tamošnjem moru. U skladu s tim, SAD uporno šalju svoje ratne brodove i avione u taj deo sveta.

Da li se Kina sprema da počne rat za Tajvan?

To je teško reći, ali se u svakom slučaju već više puta čulo da je spremna i na vojno rešenje. U januaru 2019. kineski predsednik Si Đinping izjavio je da stanje sa Tajvanom „ne može večno“ da ostane status kvo: „Ne možemo da damo obećanje da ćemo se uzdržati od upotrebe sile i zadržavamo mogućnost da upotrebimo sva neophodna sredstva“, izjavio je kineski predsednik. Slične rečenice mogle su se čuti i od drugih visokih zvaničnika Kine krajem prošle godine, baš kao i na Narodnom kongresu održanom početkom ove godine.

Za Sija Đinpinga je „spajanje“ Kine i Tajvana neminovno kako bi se ispunio „kineski san“ po kojem bi Kina do 2049. postala najveća svetska sila. Trenutne napetosti između Kine i Tajvana su bez sumnje povezane i sa trenutnom situacijom u Kini i položajem samog Sija: zbog mera protiv pandemije kineskoj privredi ne ide tako dobro kako bi lideri želeli i kako se računalo, a krajem ove godine trebalo bi da bude odlučeno i to da li će Si Đinping ostati predsednik partije i države. Zato mu je i lično neophodan neki uspeh.

Kakvi su trenutni odnosi Tajvana i Kine?

Ukratko – loši. Na Tajvanu se doduše redovno održavaju izbori, ali glavno pitanje za sve kandidate uvek je odnos prema Pekingu gde ponekad bude blažih, a ponekad oštrijih stavova prema Kini. „Blaži“ su dostigli vrhunac 1992. kada je postignut politički sporazum između predstavnika Tajvana i Kine prema kojem su se obe strane složile da postoji „samo jedna Kina“, iako postoje različite predstave o tome kako bi ta Kina trebalo da izgleda.

Ali, nakon izbora predsednice Caj Ing-ven i njene Demokratske napredne stranke 2016, Tajvan vodi sve „oštriju“ politiku prema Kini. Ona ne prihvata sporazum iz 1992. i teži potpunoj nezavisnosti. Ta država ima nameru i oružjem da brani svoju samostalnost: vojni budžet Tajvana drastično se povećava, a 2022. je za vojsku namenjen rekordni iznos od 16,7 milijardi evra. Predsednica isto tako demonstrativno pokazuje i podršku oružanim snagama: prošlog utorka je po drugi put u svom mandatu posetila ratni brod tajvanske mornarice s kojeg je pratila vojne vežbe protiv moguće invazije.

I Kina enormno povećava svoje izdatke za vojsku, a portparol kineskog Ministarstva spoljnih poslova Đao Lijian je za agenciju Rojters vojne vežbe Tajvana prokomentarisao sledećim rečima: „Pokušaj Tajvana da se vojno suprotstavi Kini isto je što i pokušaj monahinje da zaustavi vojne kočije. Pokušaj će na kraju da propadne.“

Izvor DW
Ostavite odgovor

Vaša email adresa neće biti vidljiva.

fuck idols real milf rides stepson.
porn videos