EKONOMISTA KOJI JE TAČNO PREDVIDEO INFLACIJU PREDVIDJA JOŠ VIŠE

NSTANKOVIC

Ekonomista koji je tačno predvideo inflaciju predviđa više

Autor: Petr Svab

Dok su stotine ekonomista zaposlenih u Federalnim rezervama očigledno bile zaslepljene trenutnim talasom inflacije, bilo je ekonomista koji su imali tačna predviđanja. Ne samo da su predideli tačno nivo inflacije, već su i objasnili zašto su mnogi drugi sve pogrešno shvatili.

Na osnovu njihove računice, očekuju da će se inflacija nastaviti, iako donekle smanjena, možda još dve godine.

„Na kraju ove godine, ne vidim kako inflacija… može biti manja od 7 procenata“, rekao je Stiv Hanke, jedan od ekonomista, tokom nedavnog intervjua za Vealthion.

Na kraju 2023. on očekuje da će inflacija ostati povišena na oko 6 procenata u odnosu na prethodnu godinu.

Hanke, profesor primenjene ekonomije na Univerzitetu Džons Hopkins, i Džon Grinvud, glavni ekonomista Inveska u Londonu, predvideli su u julu 2021. da će američki indeks potrošačkih cena (CPI), najpopularnija mera inflacije, dostići najmanje 6 odsto i čak 9 procenata do kraja 2021. CPI je porastao za 7 procenata u decembru u odnosu na prethodnu godinu i dostigao najviši nivo od četiri decenije od 8,6 procenata u maju.

Mnogi ekonomisti i političari, uključujući predsednika Fed-a Džeroma Pauela i predsednika Džoa Bajdena, krivili su za inflaciju idiosinkratične pojave kao što su poremećaji u lancu snabdevanja i rat u Ukrajini.

Ovi faktori su sekundarni, prema Hankeu.

„Ovo je stara igra Bele kuće i Fed-a koji pokušavaju da prikriju svoje tragove“, rekao je on u majskom intervjuu sa Larijem Kudlouom, bivšim ekonomskim savetnikom predsednika Donalda Trampa.

Istina je da su pandemija COVID-19 i povezana blokada poremetili lance snabdevanja. Ljudi su mnogo manje trošili na usluge, a mnogo više na materijalna dobra, što je povećalo potražnju za robom, proizvodnjom i otpremom. Kao rezultat toga, cene robe su poskupele mnogo više od cena usluga.

Takođe je tačno da su rat u Ukrajini i sankcije uvedene Rusiji zbog njene invazije poremetili tržišta nafte i žitarica.

Ali takvi poremećaji bi trebalo da utiču samo na cene u odabranim oblastima privrede i to samo na ograničeno vreme. Ako cene rastu širom sveta, mora da je štampano previše novog novca, tvrdi Hanke.

„Postoji samo jedan razlog koji sve to naglašava, a to je višak novca koji je stvoren“, rekao je on.

Hanke i Grinvud su koristili analogiju „monetarne kade“. Voda u kadi je broj dolara koje je nedavno štampao Fed. Postoje tri „odliva“: jedan je ekspanzija ekonomije. Ako Amerikanci proizvode više dobara i usluga, a ukupan iznos novca ostane isti, cene bi trebalo da padnu. Određena količina novih dolara na taj način nadoknađuje takvo smanjenje cene.

Drugi odliv je promena brzine novca, što znači koliko brzo novac menja ruke u privredi. Poslednjih decenija postoji rastući trend držanja dolara, što smanjuje brzinu i time nadoknađuje određenu količinu novoštampanih dolara. Sve ostalo se manifestuje kao inflacija.

Osnovna ideja je sadržana u kvantitativnoj teoriji novca, koju je artikulisao ekonomista iz 18. veka Henri Tornton na osnovu prethodnih radova Džona Loka i drugih, a popularizovanu sredinom 20. veka od strane ekonomista Milton Fridmana i Ane Švarc. On kaže da je količina novca pomnožena sa njegovom brzinom jednaka ukupnom nivou cene pomnoženoj sa brojem transakcija.

S obzirom da je ponuda novca (M2) porasla za više od 40 procenata u 2020. i 2021., „i dalje nam ostaje oko 30 procenata kumulativnog povećanja to je višak koji će na kraju ući u sistem kao inflacija“, kaže Hanke.

Hanke i Greenvood objavili su svoju analizu u septembru 2021. u časopisu Journal of Applied Corporate Finance. Ipak, mesecima kasnije, Fed i Bajdenova administracija izrazili su iznenađenje zbog postojanosti inflacije.

Ako su Hanke i Grinvud mogli to da shvate, zašto ne bi armije ekonomista u Fed-u i Trezoru?

Hanke veruje da to ima veze sa ideološkim slepilom.

Skoro svi ekonomisti u sedištu FED-a u Vašingtonu su demokrate, rekao je on, i stoga je anatema za njih da podržavaju stavove monetarista kao što je Fridman, koji su generalno za slobodno tržište i fiskalno konzervativni.

„Demokrate žele da zadrže Miltona i sve njegove ideje zakopane, i to veoma duboko“, rekao je Hanke.

On je istakao da zemlje koje su štampanje novca držale pod kontrolom tokom pandemije, kao što su Japan ili Švajcarska, sada ubiru prednosti niže ukupne inflacije uprkos tome što se suočavaju sa sličnim problemima poremećaja snabdevanja kao i druge zemlje.

„Bili smo u pravu“, rekao je Hanke. „Da li su novinari to shvatili? Ne. Oni su ovo odbacili i zanemarili.”

 

 

Izvor: The Epoch Times

Ostavite odgovor

Vaša email adresa neće biti vidljiva.

fuck idols real milf rides stepson.
porn videos