MRŽNJA NA INTERNETU

Samoubistvo doktorke pokrenulo lavinu

Foto: Pixabay

Rušenjem virtuelnih zidova putem globalne mreže, došlo se do toga da svako može zaviriti u „tuđe dvorište“ i privatnost, što se ponekad pretvara u tragedije. U Austriji je zbog pretećih poruka i nemogućnosti da se zaštiti od internet nasilja, nedavno jedna doktorka izvršila samoubistvo. To je bio povod za pokretanje rasprava o postojećem Paketu mera protiv mržnje na internetu, a postoje i zahtevi da se u zakon unesu oštriji elementi.

Paket mera protiv govora mržnje na internetu, u Austriji je na snazi od 2021. godine, a usvajanju je prethodilo prilagođavanje krivičnog prava. Međutim, poslednjih dana, nakon samoubistva Lize-Marije Kelermaier, doktorke iz pokrajine Gornja Austrija, sve glasnije su kritike na račun Ministarstva pravde i organa koji bi trebalo da sprovode zakonom propisani lek protiv govora mržnje i degradacija na globalnoj mreži. Naime, nesrećna doktorka je mesecima bila suočena sa pretećim porukama, koje su joj stizale sa antivakserske scene. iskazanog nasilja i nemogućnosti da finansira sopstveno obezbeđenje, lekarka je morala da zatvori svoju praksu, a pre nekoliko dana je pronađena mrtva. Obdukcijom je utvrđeno da je u pitanju samoubistvo, a onda je klupko počelo da se odmotava.

Ministarstvo se brani

Braneći se od sve glasnijih kritika, u Ministarstvu pravde ističu da trenutno ne vide potrebu za promenu pomenutog Paketa mera. Između ostalog, u saopštenju se ističe da paket prvenstveno ima za cilj pružanje pomoći onima koji su pogođeni virtuelnom mržnjom i neprijateljstvom, kako bi brže i jeftinije ostvarili svoja prava. Paket uključuje mere na nekoliko nivoa: Zakon o borbi protiv mržnje na internetu prvenstveno ima za cilj bolju zaštitu žrtava i sadrži pojednostavljenu proceduru zaustavljanja objava koje sadrže elemente mržnje. Primera radi, prema Zakonu o komunikacionim platformama, socijalne mreže kao što su Fejsbuk i Tviter, moraju ponuditi lako dostupnu proceduru za žalbe i generalno brisati ili blokirati prijavljeni nezakoniti sadržaj u roku od 24 sata.

Svesni smo činjenice da sve ponuđene mogućnosti delimično još nisu dovoljno poznate u širem društvu zbog relativno novog zakonskog paketa. Trenutno intenzivno radimo na tome da mere protiv mržnje na internetu budu poznatije. Nažalost, jasno je da mržnja, pretnje i nasilje neće nestati samo zakonskom zabranom“, rečeno je u Ministarstvu pravde.

Reč imaju stručnjaci

Stručnjaci, poput profesora tehnološkog prava na Univerzitetu u Beču Nikolausa Forgoa, smatraju da Paketu mera nedostaju „oštri zubi“. On posebno kritikuje Zakon o komunikacionim platformama, kao što su Fejsbuk, Tviter i Instagram, navodeći da se moraju ponuditi jednostavnije opcije za brisanje neprimerenih sadržaja.

Za razliku od Nikolausa Forgoa, advokat Marija Vindhager smatra da su oštre kritike na račun zakonskog paketa preterane. Novostvoreni skup pravila ona vidi kao pokušaj da se ojačaju opcije pravne zaštite za one koji su pogođeni mržnjom na mreži, dodajući da su zakoni dobri, ali da postoji problem sa praktičnom implementacijom. Naime, ako pogođena osoba prijavi verbalne napade, koji idu čak do pretnji smrću, zvanične istražne i tužilačke aktivnosti se često izostavljaju. Nažalost, zahtevi za identifikaciju kreatora mržnje često nedeljama ostaju u policiji i kod javnih tužilaca, a istrage su obično neuspešne.

Bivši ministar zdravlja Volfgang Mukštajn rekao je da vlastima nedostaje svest o mržnji na internetu. Tokom svog mandata, on je bio izložen mnoštvu poruka mržnje i pretnji. „Spektar se kretao od poređenja sa doktorom iz Aušvica Jozefom Mengeleom, pa do pisama poput ’Želim ti sedam injekcija u lobanju’ i konkretnih pretnji meni i mojoj porodici. U dva slučaja sam obavešten da je postupak obustavljen, dok za ostale nisam čuo“, izjavio je bivši ministar zdravlja.

Predlozi ZA i PROTIV

Ministarka za ustav iz Narodne partije Karoline Edtstadler je predložila da se formira posebno javno tužilaštvo za krivično gonjenje svih koji šire mržnju na internetu, slično javnom tužilaštvu za privredu i korupciju.

Šta god da pomaže da se što brže pozabavimo slučajevima mržnje na mreži i sprečimo eskalacije kakve smo doživeli, trebalo bi da se usvoji. O tome treba detaljno razgovarati“, poručila je ministarka Edtstadler.

I stručnjak za društvene mreže Ingrid Brodnig, između ostalih, zagovara kancelariju javnog tužioca specijalizovanog za borbu protiv onlajn mržnje. „Velika šansa za uspeh je ako tamo postoje advokati koji imaju predstavu o društvenim medijima, uključujući internet, o logici, ali i o tehničkim idejama. Trenutno postoje javni tužioci koji precizno prate pojedinačne slučajeve, ali postoje i oni manje aktivni. Ako je javno tužilaštvo odgovorno, možda više neće biti osećaja da je ovaj problem kao lutrija, već će se sve rešiti sa profesionalcima koji znaju svoj posao i koji ovu temu shvataju ozbiljno“, istakla je Ingrid Brodnig.

Kornelija Koler, predsednica Udruženja javnih tužilaca, izjasnila se protiv predloga Narodne partije za odvojeno „Javno tužilaštvo protiv mržnje na internetu“. Umesto specijalizovanog organa za sajber kriminal, po modelu Tužilaštva za privredu i korupciju, potrebno je više resursa za postojeće policijske i pravosudne institucije, navela je Koler.

Važno!

Telefonsko savetovalište za celu Austriju besplatno je i dostupno u bilo koje vreme putem broja 142, dok se pomoć tinejdžerima i mladim ljudima pruža pozivom na broj 147.

Ostavite odgovor

Vaša email adresa neće biti vidljiva.

fuck idols real milf rides stepson.
porn videos