OTIŠAO JE JOŠ JEDAN VELIKI DOKTOR

In Memoriam : Prof. Dr ZORAN KRIVOKAPIĆ

Foto:

 

Jedan od srpskih i svetskih najpoznatijih hirurga, profesor dr Zoran Krivokapić, preminuo je u 68. godini. Bio je član SANU, redovni profesor Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i gostujući profesor na brojnim svetskim univerzitetima. Kao vrhunski stručnjak u oblasti kolorektalne hirurgije i proktologije, operisao je pacijenete na Prvoj hirurškoj klinici KC Srbije i na brojnim klinikama srpskih gradova, njegovog rodnog Kosova i Metohije, na klinikama u regionu i na svim meridijanima sveta.

Bio je član Kraljevskog udruženja hirurga Engleske (FRCS). U praksu je uveo i široko popularisao više od 46 dijagnostičkih postupaka i operativnih metoda, obavio je više od 5000 veoma komplikovanih operacija karcinoma debelog creva.

Rođen je u Zvečanu 27. avgusta 1955. godine, diplomirao na Medicinskom fakultetu u Beogradu, hirurg svetskog ranga, većinu svog vrhunskog umeća naučio je u Engleskoj.

– Ja sam u duši hirurg i to ću biti do kraja života. Pacijentu uvek treba dati nadu, jer je ona najvažnija i u lečenju, i u izlečenju, govorio je dr Krivokapić, jednako posvećen i hirurgiji, i svom akademskom poslu, godinama dnevno operišući 5-6 karcinoma. Vodila ga je ljubav prema profesiji, ali i bezgranično poverenje hiljade pacijenata.

Kada je i on, nažalost, 2016. godine postao pacijent, brzo se oporavio i nastavio da operiše već posle mesec dana, želeći, kako je umeo da kaže, da nastavi da pomaže ljudima i “da uživa u njihovom izlečenju.” Dobijao je dnevno hiljade poruka i meilova podrške sa svih strana sveta – od SAD, Kanade, Australije, Japana… Kod većine ljudi vest o njegovoj teškoj bolesti izazvala je nevericu – kako je moguće da neko ko je toliko zdravo živeo, sportskim životom, (od mladosti zaljubljen u košarku), ko je toliko altruistički podržavao svakog svog pacijenta, sada bude i on – pacijent? Mudri, dobri doktor Krivokapić, po svojoj prirodi racionalan, govorio je da “niko nije imun na bolest i da to treba prihvatiti…” I tada umeo je da teši one koji su bili manje bolesni od njega, a uvek bi ga dirnuli svojom ljubavlju i pažnjom ljudi koji su dolazili donoseći mu ikone, čak i sa Hilandara, gde su išli da se mole za njegovo zdravlje. Negde prećutno prihvatio je činjenicu da je kontinuirani stres uzeo svoj danak i kod čoveka koji je bio toliko posvećen i savestan na svakom polju svog višestruko plodonosnog života.

U jednom od retkih intervjua priznao je da mu je ostao žal što nije više vremena proveo sa svojim roditeljima. Živeli su u njegovom rodnom Zvečanu, brinuo je o njima i dok je to bilo moguće, na svaki način im pomagao da produže život.

Ostaće upamćeno da je zbog zemljaka sa Kosova i Metohije rizikovao karijeru: kada su Albanci 4. maja 1985. godine, u selu Gornji Livoč kod Gnjilana napali Djordja Martinovića (56), uglednog domaćina, dok je sejao pasulj na svom imanju i nabili ga na kolac na čijem je kraju bila pivska flaša, dr Krivokapić pošao je sa njim u London, gde je Martinovića operisao čuveni hirurg Piter Holi. Lekarski nalaz koji je tada mladi doktor Krivokapić doneo u Beograd glasio je da je “isključeno svako samopovredjivanje”. Nasilje su, kako je pisalo u izveštaju svetski priznatih hirurga, izvršile najmanje tri osobe. Nisu nikada identifikovane. Sa Martinovićem je ostao prijatelj do kraja njegovog života.

Doktor Zoran Krivokapić želeo je da ode u penziju iz operacione sale, kako je govorio, okružen svojim mladim doktorantima, kojima je nesebično prenosio svoje znanje, umeće i iskustvo. Kroz njih i kroz hiljade ljudi kojima je pružio izlečenje i produžio život, nastaviće da živi doktor čudotvorac, večiti dečak iz Zvečana, koji je svetom proneo slavu srpske hirurgije i večne dobrote…

Ostavite odgovor

Vaša email adresa neće biti vidljiva.

fuck idols real milf rides stepson.
porn videos