TEŠKA VREMENA ZA ZVEZDU NEMAČKIH ZELENIH

Popularnost mu je u padu, a pritisak raste.

Wikimedia Commons

Veoma zapaženo je bilo pojavljivanje Roberta Habeka, nemačkog ministra privrede i vicekancelara iz stranke Zelenih, u gledanom tokšou-emisiji Sandre Maišberger na prvom programu nemačke televizije (ARD). Na pitanje mogu li visoke cene energenata uskoro da dovedu recimo do bankrota pekara, Habek je odgovorio: „Mogu da zamislim da će neke branše na neko vreme prestati da proizvode“. Kupci bi tada recimo hleb i pecivo mogli da kupuju u supermarketima.

Prestati da proizvode? Šta bi to trebalo da znači, pitala je voditeljka. Na to Habek nije mogao nešto suvislo da odgovori – recimo da li to znači da bi pekari onda morali da pokrenu stečajni postupak ili ne?

Na reakcije nije trebalo dugo čekati. Tako je recimo pekar Jorg Goldenbaum objavio je na društvenim mrežama: „Uopšte Vas nije briga za Nemačku. Uopšte Vas nije briga za preduzetnike.“

„Habeku trenutno nedostaje empatije“

Komunikolog Andreas Švarc s Tehničkog univerziteta (TU) u Ilmenauu ocenjuje za DW da „Habek nekim izjavama nije pokazao potrebnu empatiju za probleme određenih grupa ljudi, a empatija je ključni element dobre komunikacije u kriznim situacijama.“

Švarc naglašava da „ako strah (od povećanja cena, vanrednog stanja, sigurnosti snabdevanja) dominira percepcijom u javnosti, a istovremeno se najavljene mere doživljavaju kao neefikasne ili nedovoljne, onda dolazi do negativnih reakcija (odbacivanje mera, okrivljavanje, teorije zavere). Trenutna javna kritika Habeckovih mera dovela je do takvog scenarija.“

Da li to znači da je Habek postao političar koji seje strah?

Sukob interesa stranke i funkcije

Habek je političar Zelenih, i ta stranka, a naročito njena stranačka baza, od njega zahteva da se drži temeljnih načela stranke. A to su, recimo, zatvaranje nuklearki ili brz prestanak upotrebe fosilnih goriva poput uglja.

No, istovremeno, on je i ministar privrede, a to od njega zahteva da se pobrine da ljude sigurno provede kroz zimu, onda kada će troškovi energije verovatno izuzetno naglo da porastu. S tim ciljem pred očima on bi sada trebalo da se zalaže za maksimalno korišćenje svih domaćih izvora energija, a među njih spadaju i ugalj i nuklearna energija. Ali tu je Habek pristrasan, pa traži neka kompromisna rešenja koja zapravo nikog ne zadovoljavaju. Tako se, recimo, zalaže za to da dve od tri nuklearne elektrane koje su još na mreži, nastave da rade tri meseca. A zašto ne sve tri? Tja…

Habekovo vrludanje

Politikolog Volfang Merkel kaže da su „mediji ranije slavili Habeka, jer on, na neki način, formuliše svoje misli dok govori.“ Mesecima nakon što je u decembru prošle godine na dužnost stupila nova s vlada s Habekom kao vicekancelarom, to je bila tajna velike popularnosti bivšeg stranačkog lidera Zelenih: promišljeno i s očiglednom zabrinutošću on je najavio Nemcima da dolaze teška vremena i znao je to bolje da opravda i objasni od kancelara Olafa Šolca (SPD), koji je često jednostavno ćutao. No, sada je Habek napustio tu zamišljenost, ali i opuštenost u komuniciranju s javnošću.

Dva problema: nuklearna energija i dodatna naknada za plin

Dve vladine mere, a posebno mere ministra Habeka, izazivaju burne rasprave. S jedne strane tu je već spomenuto produženje rada nuklearnih elektrana, makar i samo za nekoliko meseci. S druge, tu je odluka o naknadi za gas, koju svi građani moraju da plaćaju od 1. oktobra. Svrha naknade je da se prikupi novac za finansijsku pomoć distributerima koji su obavezni da snabdevaju potrošače, i to po ranije dogovorenim cenama, a sada, nakon gubitka jeftinog ruskog gasa, moraju da kupuju znatno skuplji gas na svetskom tržištu.

Naknada je trenutno 2,4 centa po kilovat-satu, što bi prosečno domaćinstvo godišnje moglo da košta oko hiljadu evra, a nije isključeno ni da bi to moglo i da se poveća nakon prvih šest meseci. No, nemaju svi distributeri takve probleme kao najveći – „Uniper“. A ipak će dobijati novac od naknade. Habek se optužuje da je u žurbi napravio tehničke greške prilikom pisanja zakona.

Opozicija, naravno, koristi priliku. Tako recimo bavarski premijer Markus Zeder (CSU) traži ukidanje naknade: „To je politička greška koja će samo dovesti do daljeg rasta cena.“

U ovako nervoznoj situaciji mala je korist od Habekovo umirivanja: „Kad prebrodimo ovu zimu, dobre su šanse da ćemo sledećeg leta i zime imati u Nemačkoj znatno mirniju i opušteniju situaciju.“

Pad Habekove popularnosti

Stručnjak za komunikacije Andreas Švarc za DW kaže: „Zbog Habekove popularnosti i načina komuniciranja, opozicija, konkurenti u vladi i pojedine interesne grupe u društvu sve više usmeravaju svoju pažnju i kritiku na Habeka lično. Njegov prvobitni uspeh doveo je do toga da se on pažljivije prati i da se traže njegove slabosti – kako od strane opozicije i interesnih grupa, tako i od strane medija.“ A on na to reaguje nervoznije nego što se očekivalo.

Rezultat: u jednoj aktuelnoj anketi popularnost mu je pala za šest odsto i sada se nalazi tek na šestom mestu. Čak 49 odsto ispitanih smatra da Habek loše obavlja svoj posao. A sredinom oktobra čeka ga stranački kongres u Bonu, gde će morati da se suoči s kritikom baze. Ovo su teška vremena za političku zvezdu Zelenih.

Izvor DW
Ostavite odgovor

Vaša email adresa neće biti vidljiva.

fuck idols real milf rides stepson.
porn videos