HRVATSKA: GRAĐANI NE ŽELE DA SE BAVE ‘BALKANSKIM PRIMITIVCIMA’ U BIH I SRBIJI

Hrvatska javnost je nezainteresovana za susedstvo

Foto: Pixabay

Hrvatski političari uvereni su da izborni zakon susedne BiH treba menjati, ali upravo na ovoj temi ratuju premijer i predsednik. Ali, građane Hrvatske to sve ne zanima – ni približno kao rat i opšta ekonomska kriza.

Hrvatski premijer Andrej Plenković potvrdio je da je oko izmena izbornog zakona Bosne i Hercegovine direktno komunicirao s predstavnikom međunarodne zajednice u BiH Kristijanom Šmitom. Pregovori su bili dugi, temeljni i diskretni. No posao mu je pokvario hrvatski predsednik Zoran Milanović, kazao je novinarima Plenković.

„Milanović ga je toliko izvređao. Čoveku je, kada je čuo što mu je sve izgovorio javno u mikrofone, verovatno malo splasnuo entuzijazam da ispravi nepravde prema Hrvatima”, izjavio je Plenković i još jednom javno pozvao Šmita da „ispravi loše odluke njegovih prethodnika”, te da ignoriše uvrede.

Analitičari i novinari ovaj poziv tumače dvojako; dok neki misle da je reč o uplitanju u unutrašnje stvari druge države, drugi, koji su u bitno većoj grupi, smatraju da je Plenkovićevo uticanje legitimno zbog ustavne obaveze brige za Hrvate u BiH, ali i hrvatskog potpisa na Dejtonskom sporazumu.

Puhovski: Politički konsenzus oko BiH

Iako su deklarativno u sukobu, što se susedne države tiče, Plenković i Milanović su zapravo na istoj strani – Hrvati i samo Hrvati treba da biraju svog predstavnika u Predsedništvu BiH.

U Hrvatskoj zaista postoji politički konsenzus oko potrebe izmene Izbornog zakona u BiH, potvrđuje politički analitičar Žarko Puhovski. Kaže da to prihvataju praktično sve parlamentarne stranke.

„Razlika postoji samo u taktici, jer Milanović zaoštrava retoriku, a Plenković ublažuje. No načelno je to zajednički stav. Na istoj su liniji, iako to ne vole da priznaju, govori Puhovski za DW.

Hrvatska javnost je nezainteresovana

Valja napomenuti da je veliki politički angažman hrvatskog državnog vrha nerazmeran interesu javnosti za izbore u BiH, budući da takozvane obične građane u Hrvatskoj gotovo ne interesuju događanja u državama nastalim raspadom bivše Jugoslavije.

„Po svim ispitivanjima javnog mnijenja, ta tema nije među prvih deset. Imamo dobro postavljene analize i metodologiju, ali nijednom se to u poslednjih šest meseci nije pokazalo u prvih deset tema koje zanimaju građane. Za većinu građana to je četvrti nivo problema; posle rata, ekonomske krize i hladne zime”, analizira profesor Puhovski.

Situacija je, zapravo i gora: „Naprosto, reč je o preziru prema BiH i Srbiji koji vlada u dobrom delu populacije. Smatra se da su to teme ispod nivoa. Svi žele da se ekonomski i politički okrenu prema zapadu. Ljude koji BiH i Srbiju doživljavaju kao političke teme u toj mainstream svesti naprosto smatraju balkanskim primitivcima.”

Građani negoduju kada Vlada pomaže Hrvatima u BiH

Puhovski potvrđuje da je dominantan stav javnosti negativan u slučajevima kada službeni Zagreb pomaže hrvatskim građanima u BiH, na primer kada Vlada odluči da donira sredstva bolnici u Mostaru.

Iako se ne radi o velikim sredstvima, to su simbolička pitanja, navodi Puhovski. „Kad se da neki novac univerzitetskoj biblioteci u Mostaru, odmah se računa što se za taj novac moglo napraviti u Hrvatskoj.”

Primetna je i iritacija time da begunci od hrvatskog pravosuđa pronalaze utočište u BiH. Osim toga, kaže, građani Hrvatske strahuju od priliva većeg broja ljudi iz BiH u Hrvatsku, ako Željko Komšić pobedi na izborima.

„Imaju pasoše i rezervne nekretnine u Hrvatskoj. Postoji strah da će se u nekim manjim sredinama promeniti odnosi – ne etnički, već lokalni”, zaključuje Puhovski.

Picula: Međunarodna zajednica kao četvrti konstitutivni faktor

Mogu li se nastojanja hrvatskog državnog vrha pomiriti s presudom Sejdić-Finci? Koliko je sve to kompatibilno s 14 preporuka EU za BiH?

Tonino Picula Tonino Picula

Tonino Picula (SDP), hrvatski evroparlamentarac i član Izaslanstva za odnose s BiH i Kosovom, ne vidi problem.

„Nema sumnje da su preporuke EU kompatibilne jer odražavaju zastoje u ključnim reformama u BiH. Za te zastoje treba ponajpre kriviti pripadnike političke klase koju ja često nazivam temeljnom veto grupom jer zbog svojih interesa blokira društvene promene u zemlji. Međutim, mislim da je moguće ukazati i na propuste Brisela što nije uložio puno više političkih napora i institucionalnih resursa kako bi pomogao BiH da ih barem delom ispuni proteklih godina. Uticaj međunarodne zajednice u BiH ostaje veliki pa je opravdano možemo smatrati svojevrsnim četvrtim konstitutivnim faktorom.”

„Za BiH je, između ostalog, nužna izborna reforma koja će omogućiti i Hrvatima da, kao konstitutivni narod, biraju svog predstavnika u Predsedništvu na ravnopravnijim osnovama kao i svoje poslanike u Domu naroda parlamenta Federacije. Dakle, neophodno je da BiH konačno počne primenjivati presude iz slučaja Sejdić-Finci, ali i slučaja Ljubić. One se ne smeju međusobno isključivati”, govori Picula za DW.

„BiH po jugoslovenskom modelu”

Dejtonski sporazum je odličan sporazum za prekid vatre i loš mirovni sporazum, analizira pozadinu problema Puhovski.

„Nije se gledalo konju u zube, jer smo svi bili srećni da je rat prestao. Preuzeo se jugoslovenski model etničkih pluralizma. Zadnjih deset godina Jugoslavija je funkcionisala kao perfektna pluralistička zajednica, s time da su stranke bile nacije, odnosno republike. Tako su se i u BiH preuzele nacije kao političke opcije pa se pojavio Komšić koji je rekao ‘nas Hrvata ima i drugačijih’. To što radi Komšić jeste prevara, ali on je toliko u pravu koliko je komično uzeti etnicitet kao političku opciju”, navodi Puhovski.

Tako, nastavlja naš sagovornik, više nije bilo prostora za manjine. „Nije se išlo na to da se štite Hrvate kao manjina, što bi bilo za njih povoljnije, već su postali najmanji konstitutivni narod. Nije ostalo prostora za, što bi se reklo, četvrtu decimalu. Sad je u tu konstrukciju koja na papiru koliko-toliko funkcionirše teško ugurati manjine prema presudi Sejdić-Finci. Osim toga, rezultati popisa stanovništva su dosta nejasni i ne vidi se koje su to manjine koje bi imale dovoljan broj pripadnika za zastupljenost na tom nivou.”

Ni profesor Puhovski ne sumnja da je izbor Predsedništva po etničkom ključu u skladu sa vrednostima EU.

„Kod nas ima puno tog negativnog nacionalizma, uvek smatramo da smo najgori na svetu. To su gluposti. Taj model funkcioniše decenijama u Belgiji, na lokalnom nivou jako dobro funkcioniše u Finskoj i Švedskoj. To nije bez presedana, ali nije uobičajena praksa.”

Što se etničkih manjina tiče, kaže: „Ne treba štiti etničke manjine, nego pojedince. Njih zapravo niko ne štiti.”

A Picula, iako je uveren da je promena izbornog zakona nužna, ne slaže se s primenjenim taktikama.

„Prvi sagovornici Hrvata u BiH za izmenu izbornog zakona su Bošnjaci, jer se pravednijim izbornim zakonom postiže stabilnija i perspektivnija BiH, dok se oslanjanjem na Dodika daje vetar u leđa njegovim secesionističkim tendencijama. Uveren sam da je pogrešno što deo hrvatskog državnog vrha podržava takvu politiku. Naravno da i Bošnjaci kao najbrojniji narod u BiH imaju posebnu odgovornost za razumevanje i otklanjanje postojećih deficita u ionako neadekvatnom sistemu koji pokazuje sve simptome atrofije”.

Izvor DW
Ostavite odgovor

Vaša email adresa neće biti vidljiva.

fuck idols real milf rides stepson.
porn videos